У Србији пуши 36 одсто одраслог становништва, а барем једном цигарету је запалило 40,4 одсто младих, 43 одсто дечака и 38 одсто девојчица. Светска здравствена организација процењује да у свету због изложености дуванском диму годишње умире више од 600.000 људи. Због тога је важно често упозоравати грађане на штетност пушења јер је код одраслих повећан ризик за 25 до 30 одсто за настанак рака плућа, 25 одсто за појаву коронарне болести, инфаркта миокарда и можданог удара, симптома и болести дисајног система (хроничног бронхитиса и опструктивне болести плућа), рака носних синуса, ждрела и гркљана. Код деце која су угрожена удисањем дуванског дима повећан је ризик за јављање болести дисајног система бронхитиса, упале плућа посебно у току прве године живота, затим за појаву кашља, искашљавања, астме, поремећаја раста и развоја плућа, као и чешће упале средњег ува које могу да воде ка оштећењу слуха.
40,4 одсто младих барем једном је запалило цигарету
Дуванском диму изложено је:
31 одсто запослених на радном месту
7 одсто ђака и студента у школама и на факултетима
Изложеност дуванском диму у трудноћи, појашњава др Срмена Крстев, председница Републичке стручне комисије за контролу дувана Министарства здравља, може да буде узрок мале телесне тежине на рођењу, превременог порођаја, изненадне смрти новорођенчета и чешћих спонтаних побачаја.
– Према истраживању употребе дувана међу младима од 13 до 15 година из 2013. године, тренутно цигарете пуши 13 одсто њих, и то 12,7 одсто дечака и 13,3 одсто девојчица. Међу младима који су изјавили да су већ запалили барем једну цигарету у животу, четвртина (27 одсто) је то урадила пре десете године – истиче др Крстев.
Од усвајања Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму у 2010. години, која је последња донесена мера у контроли дувана, с циљем заштите становника од изложености дуванском диму у јавном и радном затвореном простору и превозу, уочено је значајно смањење особа које су изложене диму цигарета. Тако је према истраживању ефеката примене закона из 2014. године сада на радном месту изложено дуванском диму 31 одсто, а у школама и на факултетима седам одсто људи.
* Дувански дим садржи више од 7.500 хемикалија и хемијских једињења, од којих је више од 70 канцерогено
* Не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму
* Потпуна забрана пушења у затвореном простору има и превентивно деловање јер утиче на децу и младе да не започну с пушењем, а на одрасло становништво које пуши да остави пушење и посвети се здравом начину живота
– Нажалост, постојећи закон дозвољава изузетке који обухватају цели угоститељски центар, па су многи изложени дуванском диму на јавним местима као посетиоци ресторана и кафића, а другима је то професионални ризик, јер су изложени у току рада – додала је др Крстев.
Под слоганом „Свака цигарета смета” у Србији је обележен 31. јануар, Национални дан без дуванског дима, а циљ је мобилисање појединаца и заједнице да заједно раде на сузбијању проблема изазваних пушењем и изложености дуванском диму. Стручњаци напомињу да високој изложености дуванском диму, а посебно на местима на којима није забрањено пушење, доприноси и толерантност друштва према употреби дувана. На то указује и податак да је у 2013. у својој кући дуванском диму било изложено готово две трећине младих од 13 до 15 година, упркос томе што већина становништва зна да дувански дим изазива бројна обољења.
——————————————————–
По смртности од карцинома плућа други у Европи
Сваке године у нашој земљи код око 5.500 људи се открије рак плућа и бронхија, а око 5.000 грађана оба пола изгуби живот због ових болести, што нашу земљу сврстава на друго место у Европи по смртности од карцинома плућа и бронхија.
За више од 85 одсто случајева ових карцинома сматра се да су последица активног или пасивног пушења.
Дуванском диму изложен је сваки други одрасли становник Србије, истакао је др Драган Илић, директор Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, а готово исто толико непушача је забринуто због штетних последица дуванског дима.
