Америчке обавештајне службе објавиле су извештај о дешавањима у свету, побијајући готово све оно што шеф Беле куће примећује као претњу по националну безбедност. Због тога их је Доналд Трамп назвао „наивним” и „пасивним”, што је за његове подржаваоце значило нову битку против дубоке државе, а за критичаре – наставак рата против чињеница.
Централно обавештајна агенција (ЦИА), Национално безбедносна агенција (НСА), војнообавештајна агенција и друге службе недавно су у Конгресу представиле своја сазнања о претњама по националну безбедност. Њихова запажања су: Пјонгјанг се неће у потпуности одрећи нуклеарног наоружања, Исламска држава је ослабљена, али не и поражена, а Иран не покушава да направи атомску бомбу, преноси Си-Ен-Ен. То је у супротности са оценама првог човека администрације, који сматра да више „не постоји нуклеарна претња од Северне Кореје”. После прошлогодишњег самита у Сингапуру, Трамп и Ким Џонг Ун намеравају да се овог месеца поново сусретну да би разговарали о укидању севернокорејског нуклеарног програма. Амерички лидер истиче да преговори одлично напредују и да азијска држава више не испаљује ракете, верујући да је то његов велики спољнополитички успех.
Иако су обавештајци потврдили да изолована комунистичка влада заиста у последње време не тестира нуклеарно оружје и ракете, ипак су проценили да се Ким неће одрећи поменутог арсенала јер му он гарантује опстанак на власти.
Пошто верује да су исламисти побеђени, шеф владе у Вашингтону је крајем прошле године наредио повлачење америчке војске из Сирије. За подржаваоце актуелне администрације то значи да Трамп испуњава обећање да ће повући САД из светских сукоба, али је директорка ЦИА Џина Хаспел упозорила у Конгресу да би џихадисти „могли да се регрупишу и остану претња за САД”.
За разлику од тајних служби, шеф извршне гране власти сматра да Техеран и даље развија нуклеарно оружје и зато је повукао амерички потпис са споразума са шиитском републиком, поново јој уводећи санкције.
„Обавештајци су изгледа крајње наивни и пасивни кад је реч о опасностима из Ирана. Греше”, твитовао је он, наводећи да влада Хасана Роханија прави проблеме на Блиском истоку, тестира ракете и представља „могући извор опасности и сукоба”.
Зато што мисли да агенције не увиђају колико је република из Персијског залива опасна, поручио је обавештајцима да би можда требало да се „врате у школу”, изазивајући негодовање политичких противника и медија. Трампови критичари истичу да су сазнања ЦИА и НСА проверена, објективна и политички необојена и да се председник, препирући се са службама, препире са чињеницама. Оптужују га да одбацује факте кад се они не уклапају у његово виђење света и да износи „своју” истину, коју је његова блиска сарадница назвала „алтернативним чињеницама”. Кад год се сукоби с обавештајним агенцијама, Трамп тврди да су они дубока држава која покушава да га смени и води своју политику мимо званичне политике оличене у демократски изабраном председнику.
Нема сагласности ни око тога шта се дешава унутар земље. Док шеф егзекутиве упозорава да је због масовног прилива централноамеричких миграната на јужној граници избила национална криза, службе не увиђају да се на размеђи са Мексиком одвија било шта угрожава безбедност државе. За Трампа је глобално отопљавање измишљотина, а обавештајна заједница закључује да су климатске промене стварне и да могу да изазову болести, миграције, социјалне немире и рат за ресурсе. Оно око чега се агенције и председник никад нису сложили је улога Русије на америчким изборима 2016. Међу обавештајцима влада мишљење да се Москва умешала да би помогла тадашњем републиканском кандидату да победи Хилари Клинтон, што овај одбацује као лов на вештице у режији дубоке државе. Највећу омразу је навукао на себе кад је, да би истакао да службе не морају увек бити у праву, подсетио да је ЦИА погрешно тврдила да Ирак има оружје за масовно уништење. Није му опроштено ни што је на америчко-руском самиту у Хелсинкију казао да му је шеф Кремља неколико пута рекао да није било мешања па је испало да амерички председник више верује Владимиру Путину него сопственим службама.
Истовремено су обавештајци открили за „Вашингтон пост” да се Москва умешала и Трампове преговоре са Пјонгјангом. Кремљ је понудио да управља севернокорејском нуклеарком и овој земљи обезбеди енергију, али и да у Русију пребаци материјал који би Ким могао да искористи за прављење бомбе. Како пише лист, влада са Црвеног трга је прошле јесени изашла са овим предлогом да би олакшала америчке преговоре са Северном Корејом и убедила Кима да одустане од нуклеарног оружја и тестирања ракета. Није јасно да ли руски предлог и даље важи и шта вашингтонска администрација мисли о томе.
САД су 2013. прихватиле понуду Кремља да у Русију пребаци и уништи сиријско хемијско оружје, што је допринело да тадашњи шеф Беле куће Барак Обама одустане од војне интервенције против Башара ел Асада.
