Инжењерска комора Србије, како ствари стоје, биће независна само на папиру. Министарство сада уместо ње додељује лиценце инжењерима, а убудуће ће имати право да у управни одбор ове струковне организације именује своје представнике.

Ове новине почеле су да се спроводе изменом Закона о планирању и изградњи, у новембру прошле године, а финиширане су најновијим изменама овог прописа који је влада усвојила крајем марта. Сматрајући да се тиме деградира струка Инжењерска комора упутила је отворено писмо јавности. Међутим из министарства узвраћају да противљење изменама Закона о планирању и изградњи нема веза са неслагањем око стручних и струковних питања, већ представља покушај да се задрже стечене позиције за управљање пре свега значајним средствима којима комора расположе, као и управљање целом инжењерском струком и са њом повезаним пословима.

Латинка Обрадовић, потпредседница Управног одбора Инжењерске коморе Србије за „Политику” каже да је самосталност Инжењерске коморе Србије нарушена претходним изменама Закона о планирању и изградњи када је Министарство грађевинарства преузело основни посао коморе – издавање и одузимање лиценци.

– Новим законским изменама, осигурава и да у управном и надзорном одбору ове организације има већину својих чланова. управни одбор коморе имаће 12 чланова, од којих шест именује ресорно министарство. Председник и потпредседник бирају се међу члановима које је предложило министарство. Брисањем одредбе, да у органима коморе представници морају бити „сви из реда чланова коморе”, отвара се могућност да министарство убудуће делегира и своје представнике који немају инжењерско звање, нити знање – каже Обрадовићева.

Она тврди да инжењерска струка није консултована. Инжењерска комора је према њеним речима безуспешно покушала да заустави изгласавање прошлогодишњих измена закона, а почетком године, од Уставног суда Србије затражена је провера уставности донетог закона.

– Предлог новог закона у супротности је са директивама Европске уније, које прописују да струковна удружења морају бити потпуно независна чак и без икаквог присуства државних представника, односно њиховог чланства у органима струковних организација. На овај начин, јасно се показује намера подржављења и контроле ове струковне институције – каже Обрадовићева.

У министарству пак наглашавају да је циљ измена Закона о планирању и изградњи, да се омогући да комора буде сервис инжењера и кућа која ради на унапређењу положаја, стандарда и етике у струци, а не пука каса која се пуни чланарином, и коју појединци користе за остваривање својих личних интереса и привилегија.

– Оно што је допринело деградирању струке управо је поступање претходних руководстава коморе, предвођеним бившим министром Драгославом Шумарцем, који данас покушавају да сачувају своје привилегије, противљењем изменама Закона о планирању и изградњи – наводе у министарству.

О томе како је радила, док су је водили они који се противе изменама закона, подсећају у министарству, најбоље говори то што је Министарство грађевинарства два пута током 2017. и 2018. морало да уведе надзор над законитошћу рада коморе, јер инжењери нису могли да обављају своје послове зато што се личне лиценце комора нису издавале чак годину дана.

– До надзора министарства, Инжењерска комора углавном се бавила расподелом накнада за посао који нису радили. Уместо да организују унапређење струке комора је блокирала издавање лиценци, наплаћивала чланарину и „уцењивала“ лиценциране инжењере да морају да плате чланарину да би им опстала лиценца, што није имало упоришта у закону, али су то успели да спроведу у пракси – објашњавају у министарству.

Они такође подсећају да, после усвајања прошлогодишње измене закона, више од 30.000 инжењера у Србији више није у обавези да плаћа 7.500 динара годишњу чланарину, нити су условљени чланством у комори да би могли да обављају своје послове. На тај начин је чланство у комори враћено на принцип добровољности, а не принуде и изнуде одређеног броја функционера у комори.

– Предложене измене Закона о планирању и изградњи, имају за циљ да се коначно инжењери ослободе оваквих утицаја, и то кроз промене у оквиру начина избора чланова скупштине и управног одбора. Предлог закона предвиђа да у скупштини коморе, као највишем органу управљања, све струке буду подједнако заступљене – кажу у министарству.

Лиценце и странцима

Нове лиценце, које сада издаје Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, могу да добију и странци. Латинка Обрадовић, потпредседница Управног одбора Инжењерске коморе каже да су услови за издавање, односно усклађивање лиценци странцима, били прописани и раније, али су били рестриктивни и важили су само под условом реципроцитета. Од странаца је захтевано је да буду чланови струковне коморе у матичној земљи и да положе део стручног испита из области познавања домаћих прописа и стандарда, а рок важења усклађене лиценце био је годину дана.