„Нема ту неког смисла и неке логике”, каже Керем Октем, заменик директора Центра за студије југоисточне Европе Универзитета у Грацу, одговарајући на питање „Политике” какво је његово мишљење у вези са турском оптужбом да снајперисти из Србије ратују у редовима Курда против Турске.

Рекавши да је ту информацију видео у медијима, Откем – који је први пут у Београду, као учесник конференције „Турска, југоисток Европе и ЕУ – заједничка евроатлантска интеграција или обнова духа османлијског Балкана” – истиче и да, док не будемо „располагали доказима”, не треба давати никакве изјаве о томе.

На поменутом скупу, у организацији Центра за спољну политику и Ханс Сајдел фондације, овај професор је жестоко критиковао турског председника Реџепа Таипа Ердогана. У интервјуу за наш лист оцењује и да је Турска важан фактор за ЕУ, али не као будућа чланица, већ само као стратешки партнер у избегличкој кризи, али и да је њена улога на Балкану приказана већом него што заиста јесте.

Како гледате на будуће односе између Србије и Турске?

Ја бих свакако желео да ти односи буду све бољи. Иза нас треба да буду остављени односи који су били прожети непријатељством, да буде остављено непријатељство између ислама и хришћанства. Деведесетих година слика Србије у Турској је била јако лоша, готово сви су мрзели Србију због сукоба и рата који је постојао између муслимана и Срба. Међутим, оно на чему сада сви треба да се усредсредимо јесте, рецимо, осећај који ми имамо када дођемо у Београд – много више се осећамо да смо код куће него кад, рецимо, дођемо у Беч. Дакле, на страну политички дискурси, на овоме треба градити односе.

Јесте ли чули за Ердоганову изјаву из 2013, када је на Косову рекао да је Косово Турска, а Турска Косово?

Јесам. Када год посете Балкан, нарочито Приштину или Сарајево, и Ердоган и Давутоглу склони су да дају те високопарне изјаве које потом направе доста проблема. Мој пријатељ из Босне ми је рекао да они на оно што се дешава гледају на следећи начин: дођу високи званичници Турске, попут Ердогана и Давутогла, дају те високопарне изјаве, цивилизацијског значаја, и онда, после свега тога, оду у Београд и склопе тамо неки посао.

На конференцији сте рекли да Турска није на путу к ЕУ. Зашто тако мислите? Са Турском је у децембру отворено је ново преговарачко поглавље (15. по реду). Додуше, она је у преговорима већ више од десет година.

Да бисте постали чланица ЕУ, а то у Србији веома добро знају, морате да испуните неке правне стандарде који се тичу слободе изражавања, затим људских права, уопште људских слобода. Турска је ту била на добром путу све до 2010, 2011, када је дошло до враћања уназад. И зато сам то рекао. Не значи да у новим условима, под новом владом, Турска не може поново да се врати на тај пут.

Који је сада главни разлог за спору интеграцију Турске у ЕУ?

На делу је угрожавање демократског легитимитета. Председник државе жели да уведе нови систем, председнички систем, и да добије много већа и шира извршна овлашћења, уз кршење свих оних стандарда о којима сам већ говорио када сам истакао да имамо регресивни тренд на делу. Оно што се тренутно дешава је, прво, противно самом Уставу и изазива све више и више несигурности и нестабилности. Премијер више не спроводи оно што су његова уставна овлашћења, извршну власт, већ постаје марионета у рукама председника, а председник све више на себе преузима извршна овлашћења.

Да ли је Турској више стало до ЕУ или ЕУ до Турске?

Тренутно је на делу стратешка сарадња између ЕУ и Турске, криза с избеглицама. У ствари, до отварања поглавља (у децембру) дошло је због тога што је Турска стратешки потребна ЕУ, а Турској Европа. Не ради се о добијању користи једне и друге стране на том европском путу, него је ситуација је наметнула овакав однос, што је веома тужно. Овде се ради о некој врсти циничне погодбе обе стране. Пошто је Европи сада стратешки потребна Турска да заустави прилив избеглица, она жмури на кршење људских права и слобода. С друге стране, режим у Турској сада може да оправдава своје акције унутар Турске, тиме што Европа отвара нова поглавља и да каже: „Ми смо на европском путу.”

Могу ли три милијарде евра које је Европа обећала Турској да, барем донекле, зауставе даљи прилив миграната?

Не могу. Ове нове паре биће дате за ублажавање економске кризе (а Турска се све више приближава озбиљној економској кризи). Друго, влада у Турској не функционише. Треће, нова ситуација одговара криминалним организацијама, које профитирају од свега тога. Да је влада хтела, она би већ зауставила тај доток избеглица.

Знам да се у Србији Турска често доживљава као јача и моћнија земља него што то она у стварности јесте. Можда је то и добро. Кад видимо колико је заузета, с колико се проблема суочава, можда то у неку руку релаксира односе између Србије и Турске. То може да буде и нова шанса. Надам се да ће се наши односи побољшавати, не само економски него и међу људима – да ће, рецимо, Срби ићи у Турску и Турци у Србију да студирају.