Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Одбрана неког попут Радована Караџића на овим међународним судовима јесте исто што и покушај да се заустави воз у покрету”, виђење је Питера Робинсона, правног саветника бившег председника РС, кад је реч о целокупном судском процесу против првог председника РС. Караџићев правни саветник рекао је то уверен да први председник РС није имао поштено суђење. Стога очекује осуђујућу пресуду, на коју најављује жалбу и пре него што је изречена.
Робинсон се пожалио и на проблеме током самог суђења, али и неке прекршаје од стране тужилаштва, док су медији тврдили да је стопирано објављивање чак 177 докумената који би ишли у корист Караџићу.
У јавности се поново помиње и наводни споразум Караџића са америчким дипломатом Ричардом Холбруком, по ком је првом председнику РС наводно гарантована аболиција уколико се повуче из политичког живота Републике Српске и БиХ. Многи медији годинама су били знатижељни шта је са тим споразумом, и зашто није поштован уколико је заиста постојао, а неки од њих, попут портала „Вести”, „Вечерњих новости” и „Нове српске политичке мисле” као и други, објавили су и факсимил документа за који је скопски адвокат Игњат Панчевски 2012. тврдио да је „правно валидан уговор између Холбрука и Караџића”.
Нису ретки они који су уверавали у постојање споразума, док су други осим постојања таквог веродостојног документа доводили у питање и право америчког дипломате да то уопште обећа Радовану Караџићу, који се и сам раније клео у договор са Холбруком. Међу онима који су раније одбацили постојање споразума јесте и Алекса Буха, један од наводних потписника тог документа, који је рекао како „од тога нема ништа”.
Сам Робинсон каже да су за тај договор из 18. и 19. јула 1996. у Београду пронашли 23 човека који су били сведоци или на овај или онај начин потврдили да је он направљен. „Међутим, нисмо га имали на папиру и како ствари стоје он је био усменог карактера. Сам Холбрук тврдио је да нешто слично никад није постојало”, каже Робинсон.
И Караџић је овог пута на питање о судбини тог споразума избегао опширнији одговор, рекавши како је већ у фази предсуђења одлучено да се Холбруков споразум не може признати од стране трибунала, осим за осуђивање. „Како сам ја разумео, логика је била да господин Холбрук није био овлашћен да закључује такву врсту споразума. Тако да није било користи да се споразум спомиње након тог већања”, рекао је Караџић.
Њихове изјаве заправо су само мали део свега што се годинама спекулисало око тог наводног споразума од стране многих актера. Флоренс Артман, бивши портпарол Тужилаштва Хашког трибунала, 2014. изјавила је за Радио Слободна Европа да је трибунал одбио расправљати о томе. „Нису истраживали да ли тај споразум постоји и да ли постоји било какав траг тог документа, дакле нису се упуштали у то да ли је то доказ или није, већ су прихватили да се о томе говори у оквиру олакшавајућих околности приликом изрицања казне”, тврдила је она и додала да су копије споразума које су у то време циркулисале биле фалсификат.
И док се се упозорава на „политичко суђење” првом председнику РС, многи постављају питање и рефлексија које ће ова пресуда имати на регион, посебно на односе у БиХ.
Док неки цене како ће бити занимљиво видети шта ће суд рећи о Караџићевој индивидуалној кривици, шта је знао и када, шта је намеравао и шта је била његова улога у ком заједничком злочиначком подухвату, посебно за Сребреницу, многи се у Бањалуци присећају познатог сукоба између Караџића и Ратка Младића, који је кулминирао непосредно пред догађаје у Сребреници, то јест пред крај рата, а који је трајао још од 1993. Пред сам завршетак рата Караџић је покушао и да смени Младића који му је отказао послушност, а о сукобима војног и цивилног руководства у РС, нарочито током 1995. говорило се и у самој судници у Хагу. Постоје уверења да сам Караџић због неупитног раскола са Младићем, због низа разлога који укључују и борбу за утицај, није имао поуздане и конкретне информације од војске шта се дешавало на ратишту, посебно кад је реч о периоду пред окончање рата.
Караџић сада каже да оно што се десило у Сребреници јесте довољно лоше и да никакво увеличавање не помаже да се дође до разумевања и мира међу народима. „Они који су то урадили пре свега су непријатељи Срба, а затим непријатељи тих породица, а онда и муслиманске заједнице”, каже Караџић, уверен у ослобађајућу пресуду.
Адвокат Робинсон уверава да је бивши председник РС на суд извео бројне сведоке који су уверљиво сведочили да он није био информисан о масовном заробљавању и заточењу бошњачких војника током операције у Сребреници, нити је ишта знао о њиховом погубљењу. „Такође, много њих је говорило да Караџић није био тај који је доносио одлуке о гранатирању Сарајева или снајперском деловању. Знатан број сведока који су се појавили на позив одбране у судници су снажно аргументовали да РС под руководством Караџића није донела ни спроводила политичку етничког чишћења Бошњака и Хрвата”, рекао је Робинсон и нагласио да ће свака пресуда која буде изречена бити само његова јер суд у Хагу – суди појединцима.
У самој БиХ, а посебно у РС, централно питање је управо то да ли се првостепена пресуда Караџићу, ма каква она била, може одразити на политичке прилике у БиХ.
Ма каква пресуда била – а у Бањалуци мало ко очекује да би могла да буде правична – она по уверењу српских политичких представника у Бањалуци не може имати никакве импликације на политичком терену, а посебно не на уставну структуру дејтонске БиХ.
Да ће бити покушаја из Сарајева у том смеру, верују готово сви. Посебно јер се такве назнаке неких бошњачких политичара већ чују, док они опрезнији, опет, уверавају да би било какво озбиљније отварање статусних питања у коначници за резултат имало само вишегодишње заустављање ионако стидљиво отпочетих реформи на европском путу БиХ без неког другог прижељкиваног епилога.
Милорад Додик, председник РС, каже да каква год да буде пресуда Караџићу, то није пресуда Републици Српској, и да се нада да ће суд у Хагу показати правичност и ослободити првог председника РС.
Наду у такво уверење Додику даје чињеница да су ослобођени у другостепеном процесу неки попут Насера Орића и Анте Готовине, који су имали командну одговорност, а који су чинили и дозволили злочине. „РС никада није бранила људе који су директно вршили злочин. Немогуће је да се само на српској страни суди политичким лидерима и политичарима, а да није било злочиначких подухвата људи око Алије Изетбеговића, који је покренуо рат и на седници скупштине којој сам и ја присуствовао рекао да ће жртвовати мир за БиХ”, истакао је Додик.
За Петра Ђокића, лидера СП-а, то је био политички процес, и каже да очекује да ће Бошњаци покушати да изврше нови притисак на Српску тако што ће ангажовати међународну заједницу да настави политику притиска на Српску и да је трансформише у неку заједницу која би њима одговарала. У ПДП-у очекују да ће бошњачке политичке елите и појединци покушати искористити пресуду за обрачун са РС. То се, како наводе, слути из еуфорије која је око тог створена.
Младен Босић, лидер СДС-а, каже да многи у БиХ прижељкују да на основу пресуде отворе нове процесе међунационалних тензија у БиХ.
Високи функционер СНСД-а Игор Радојичић не очекује да ће та пресуда на било који начин утицати на уставноправно уређење или положај РС. „Очекивања неких кругова, који традиционално не желе добро Српској, јесу да та пресуда послужи за нешто више, као што су била очекивања и у неким дугим процесима, за неке друге тужбе и поступке, па можда и за глобалне политичке односе”, рекао је Радојичић.
