Икона латиноамеричке левице, радник који је без школе успео да у својој земљи направи право економско и друштвено чудо доспео је опет неочекивано у центар пажње. Када је одлазио са чела државе после два узастопна мандата, Лулу да Силву подржавало је 80 одсто Бразилаца и чак су га молили да уради исто оно што су већ испробали лидери других латиноамеричких држава – да на референдуму промени устав и остане председник, све док побеђује на изборима. Али када је некадашњег металског радника, синдикалисту и оснивача левичарске Радничке партије пре неки дан Дилма Русеф поставила за свог шефа кабинета, за готово половину Бразилаца, Лула да Силва постао је омражена личност.
Шта се то толико преокренуло па да Бразилци не желе човека за чије је владавине Бразил избио у сам врх најпросперитетнијих земаља света, неједнакост између екстремно сиромашних и непристојно богатих драстично смањена, четрдесет милиона сиромаха успели се на друштвеној лествици и устоличили као средња класа, Рију де Жанеиру поверена организација Светског првенства у фудбалу и Олимпијских игара… Зашто се против Луле и његове наследнице Дилме Русеф, прве жене на челу Бразила, председнице са фасцинантном биографијом несаломивог борца против диктатуре, дигао талас бунта који прети да преплави сва досадашња достигнућа.
Економија Бразила је после наглог узлета запала у најгору рецесију у последњих неколико деценија, корупцијске афере, пренадувани рачуни за изградњу мегаломанских спортских олимпијских и фудбалских стадиона, истрага око Петробраса, највећег и најбогатијег јавног предузећа у овом делу света, бацили су сенку на најужи круг владајуће гарнитуре око Дилме Русеф, на неке од најоданијих функционера бившег председника, па чак и на самог Лулу да Силву.
Дух је изашао из боце када је по Лулу да Силву милиција дошла почетком марта да га одведе код истражног судије. Задржао се неколико часова, одговарајући на питања о његовом учешћу у корупцији и миту у вези давања великих и профитабилних послова Петробраса онима који су спремни на новчану противуслугу. Већ тада су избили тежи немири између различитих супротстављених група: једни траже смену Дилме Русеф и повратак на лабавију фискалну политику, други бране Лулу и оптужују судске органе да су подлегли притиску финансијских лобија, док трећи нападају и бившег председника и његову наследницу и желе да власт у Бразилу из руку левице преузму конзервативне странке које су по вољи највиших слојева друштва.
Дилма Русеф одлучила се на неуобичајен потез: да свог претходника и дугогодишњег ментора постави за највишег министра, место које је по овлашћењима равно премијерској функцији. Сматра се да је то учинила не само да би Лулу спасла од даље судске истраге, јер по тамошњим законима чланови владе могу кривично да одговарају само пред савезним Врховним судом.
Са друге стране, Лула би могао да буде од велике користи и у убеђивању конгресмена када одмакне поступак за опозив председнице.
Уследио је најновији потез судије Серхија Мороа, који води истрагу о корупционашком скандалу у националној нафтној компанији. Он је прексиноћ објавио снимак пресретнутих телефонских разговора између Русефове и Луле неколико сати након Лулиног именовања на министарско место.
Председница у разговору обавештава Лулу да ће му брзо проследити указ о именовању и саветује га да тај папир искористи „само ако ти буде потребан”. То, по некима, указује да је Лулино постављање имало за циљ да га заштити од могућег притвора.
Шта ће се даље дешавати у Бразилу, неколико месеци пред почетак Олимпијаде, када се очекује да цео свет буде усредсређен на Рио де Жанеиро, Бразилију, Сао Пауло…
Партија центра, чланица владајуће парламентарне већине, која је такође погођена корупционашком афером у Петробрасу, дала је себи 30 дана да одлучи да ли ће остати у влади или ће се придружити групи за рушење Дилме Русеф. Гнев и немири, слични оним који су преплавили улице уочи Мундијала поново су завладали Бразилом. Многи бразилски и латиноамерички аналитичари покушавају да објасне шта се дешава и каква је политичка судбина некадашњег шефа државе и његове наследнице. Политички коментатор Жосијас де Соза констатује да се Бразил претвара у банана републику, док колумниста највећег дневног листа „Фоља де Сао Пауло” очекује да ће Лула у улози де факто премијера бити у положају да надгледа и спасава оно мало од бразилског чуда што је још остало од његовог славног пројекта.
И док трају немири у Бразилу, Латинска Америка са зебњом прати да ли ће се још једна левичарска власт у региону урушити. Бивши председник Уругваја Пепе Мухика има поверења у Лулу да Силву верује у његове способности да се одбрани од „неразумних оптужби” и поврати државу на пут развоја и социјалне правде. Он је за аргентински левичарски лист „Пахину” 12 изјавио да иза хаоса који се производи у земљи стоје групе које не желе да се Лула кандидује за председника 2018. Мухика сугерише да у САД има доста кланова који би хтели да се са мапе Латинске Америке избрише левица. Нарочито им смета Бразил, највећа и најутицајнија држава у региону када је реч о међународним односима.
У Бразилу, међутим, по друштвеним мрежама млади се жале на појаву која је постала правило: кад сиромах краде, стрпају га у затвор, кад богати краду, постају министри.
