Србија у области одбрамбене политике највише сарађује са земљама чланицама НАТО, од њих прима и највеће донације за војску и активна је у међународним војним вежбама и мисијама УН и ЕУ широм света, наводи Институт за европске послове у анализи да ли је 20 година после НАТО бомбардовања време за чланство у алијанси, преноси Танјуг.
Институт наводи да је, уколико се посматра ниво сарадње са НАТО, време је за чланство, али да грађани не знају све чињенице о односу Србије са том војном алијансом.
Подсећају и на резултате испитивања јавног мњења, који су објављени прошле године, а према којима се чланству Србије у НАТО противи 84 одсто грађана, а 62 одсто грађана не би прихватило извињење Алијансе за агресију на Југославију.
У анализи се наводи да је САД највећи појединачни донатор одбрамбеном систему Србије од 2005. до 2017. године, са којом је Србија од 2008. до 2017. потписала 46 споразума и добила приближно 20,5 милиона евра.
Следећи на листи највећих донатора су Кина, са 10,3 милиона евра, Турска са десет милиона евра, Норвешка са четири милиона и Данска са 2,3 милиона евра, док су најмање донирале Русија, приближно 45.000 евра, Чешка, Грчка, Француска, Холандија и Швајцарска.
Кад је реч о међународним војним вежбама, Србија је била веома активна, посебно у последњих шест година, када су српски војници учествовали у 11 међународних војних вежби у сарадњи са НАТО као и у 98 међународних вежби у сарадњи са државама чланицама НАТО.
Припадници војске су од 2003. до ове године учествовали у седам мировних мисија Уједињених нација, од којих су две завршене, а пет је у току, као и у шест мировних мисија ЕУ.
Од 2012. до јуна 2018. године, у овим мировним мисијама било је ангажовано 2.866 припадника и 316 припадница војске Србије.
Иначе, прошлогодишње истраживање је показало да око 10 одсто грађана подржава чланство у НАТО, док је неодлучних шест одсто, при цему су најмању подршку уласку у тај војни савез показали испитаници из Београда.
Упитани за разлоге бомбардовања, 17 одсто грађана је навело политику Слободана Милошевића, 15,2 одсто интересе и политичке разлоге САД и Запада, а 12,6 одсто етничко чишћење Срба на Косову и Метохији.
Око две трећине грађана се противи било каквој сарадњи Србије и НАТО, док 26 одсто, углавном високо образованих, подржава ту сарадњу.
Прошлогодишње испитивање је показало и да грађани оцењују односе Србије и НАТО просечном оценом 2,01.
