Крагујевац – Четврти по величини град у земљи са око 200.000 становника, родно место модерне српске државе, првог устава и првих новина на српском језику, има библиотеку, али књиге, већ 150 година, од како је у Крагујевцу почела институционална брига о њима, немају свој дом. Прво су, пре век и по, чуване у данашњој Првој крагујевачкој гимназији, после Другог рата биле су размештене на чак 13 локација у граду, а од 1968, па све до данас, могу се позајмити на три места: у Дечјој библиотеци која се налази у легату овдашњег професора музике Јована Ђ. Мирковића, у згради Градског дома и у управној згради где је и Одељење завичајне књиге.
Да ли ће Народна библиотека „Вук Караџић”, која то име носи од 1953, у години када обележава велики јубилеј – 150 година постојања, коначно добити свој кров над главом, своје прво наменско здање у коме би било заустављено век и по дуго лутање књиге? Уколико то није могуће, може ли 2016. бити, бар, прекретница у том смислу?
Стара робна кућа „Београд” у центру града, која се и раније помињала као објекат који би требало оплеменити културним садржајима, сада је „искочила” у први план када се говори о новој адреси крагујевачке библиотеке. Ову информацију је у разговору за „Политику” потврдио члан Градског већа за културу и информисање, Борис Ковачевић, напоменувши да би у „Београђанки”, с обзиром на величину тог некада реперног трговачког објекта, могле бити смештене и друге установе културе које кубуре са простором.
– Зграда робне куће „Београд” је добро решење за библиотеку, не само зато што се налази у самом срцу Крагујевцу, већ и зато што је реч о пространом и квалитетно зиданом објекту који би могао да се адаптира и за потребе Историјског архива и Завода за заштиту споменика културе који раде у неадекватном простору. Међутим, та зграда је у приватном власништву, што значи да би град, пре него што крене у било какву причу, морао да купи објекат. А с обзиром на финансијску ситуацију, није реално очекивати да би се та трансакција могла обавити ове године – каже Ковачевић, наводећи да би са пресељењем библиотеке у „Београђанку” оживео и централни градски потез „Продор” који повезује хотел „Крагујевац” и Скупштину града.
Са идејом да се лутање књиге у Крагујевцу заустави у некадашњој робној кући „Београд” сагласан је и директор Народне библиотеке „Вук Караџић”, књижевник Мирко Демић. Не само зато што би на тај начин, како каже, био решен проблем са чувањем књига, већ и стога што би то био знак да се култури у овом граду придаје адекватан значај.
– Наша библиотека је размештена на три локације, а завичајно одељење, као и ретке и старе књиге, заслужују многи бољи третман. Не само у физичком смислу, већ и зато што све књиге о којима се бринемо, треба да буду доступније свима онима којима сматрају да је писана реч, као део културне баштине, важна. У условима у којима данас радимо, а ти услови су исти као и пре пола века, тешко је пратити савремене токове који једној библиотеци налажу да својим корисницима понуди разноврсне садржаје. Крајње је време да крагујевачка библиотека добије свој дом. Ако то није могуће ове године, када славимо век и по постојања, онда нека то буде наредне – поручује Демић у разговору за наш лист.
Народна библиотека „Вук Караџић” у овом тренутку располаже са око 1.600 квадратних метара простора у којем обавља све своје делатности, укључујући и издавачку, а зграда робне куће „Београд” има око 12.000 квадрата. То је више него довољно да се смести 500.000 књига и новинских издања које свакодневно позајмљује и чита више од 17.000 чланова крагујевачке библиотеке.
——————————————————————-
„Сплин Париза” Видосава Стевановића најбоља књига у 2015.
Ову недељу крагујевачке културе обележиће традиционална манифестација „Дани књиге” којом Народна библиотека „Вук Караџић” промовише завичајно издаваштво и штампарство. Током манифестације, од 2. до 5. фебруара, овдашњи љубитељи књиге имаће прилику да се подсете шта су то све крагујевачки писци објавили прошле године. Повеља за најбољу књигу у 2015. биће уручена Видосаву Стевановићу за дневничку прозу „Сплин Париза”, у издању Службеног гласника.
