Наставници и сарадници Филозофског факултета Универзитета у Београду апеловали су ових дана на министра просвете Срђана Вербића и челне људе Националног савета за високо образовање и Универзитета да се измени нацрт Правилника о категоризацији и рангирању научних часописа. Уколико би овакав правилник ступио на снагу, он не само да би био антиевропски и антинационални, поручују са најстаријег факултета у Србији, већ и – антинаучни, сматрају потписници апела.
Ово питање је веома важно за универзитетску заједницу, јер на основу објављених радова у категорисаним домаћим и међународним часописима професори и научници добијају бодове. Прикупљени поени битно одређују напредовање и звања свих научника у земљи, односно избор и реизбор на Универзитету.
С друге стране, из Министарства просвете поручују да су измене врло мале и да ће Правилник ускоро ступити на снагу.
Једна од основних замерки професора, јесте што у нацрту новог Правилника, више нема ЕРИХ листе ( European Referent Index in Humanities), на којој су часописи окренути европском истраживачком простору, а коју саставља Европска научна фондација (окупља 72 најеминентније научне организације из 30 земаља). Остале су само листе приватних компанија „Тhomson Reuters” и „Еlsevier”, на којима доминирају амерички часописи, који су углавном заинтересовани за теме са подручја САД.
Постоје дисциплине које су универзалне, попут математике или медицине, али и оне које су локално специфичне попут историје или археологије. Часописи који су на листи Томсон-Ројтерс су углавном на енглеском језику и оријентисани на америчко тло. Зашто би часопис који се бави америчким Индијанцима објавио неки рад о Винчи – каже проф. др Сташа Бабић, шеф катедре за археологију Филозофског факултета.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
