Ужице – Ужички одборници прихватили су крајем прошле седмице предлог да се овом граду уступи споменик Димитрију Туцовићу, који београдска власт измешта са трга на Славији ради реконструкције тог простора. Тако се, после Туцовићевог родног Гостиља где је прво таква жеља исказана, и Ужице у исту сврху понудило.
Идеја за повратак утемељивача социјалдемократије граду на Ђетињи, у коме је на размеђу 19. и 20. века живео, потекла је, чуло се овде, од ужичког Историјског архива и Удружења Ужичана у Београду. Носилац таквог предлога на седници градске скупштине била је одборничка група Социјалдемократске партије Србије (СДПС).
Суштина образложења заговорника те замисли гласи да је реч о великану овог краја, по коме се деценијама назива главна ужичка улица. Време је обележавања века Великог рата, у чијој Колубарској бици је Туцовић страдао, па би тај споменик био и стално подсећање на трагичне ратне догађаје. Београдско обележје у Ужицу би поставили на будући плато усред раскршћа између Ватрогасног дома и зграде Фонда ПИО. Ту градски пројектанти планирају кружни ток који још није ни почео да се прави, али је већ сада формиран предлог да се то место, управо због споменика Туцовићу, назове Мала Славија.
И док логика можда налаже потребу да у ово доба, у коме је све прече од правде и људских и радничких права, поново добију на значају оне Туцовићеве изворне идеје социјалне правде и грађанских слобода, нека питања се отварају у вези са ужичким тражењем споменика. Зачуђујуће брзо усвојеним у не тако енергичној скупштини, будући да је врло мало времена протекло од обелодањивања ове идеје до гласања одборника.
Главно питање се лако намеће: да ли су Ужицу потребна два споменика Димитрију Туцовићу? Већ један одавно постоји у градском Малом парку, на средишњој локацији у граду између градске куће и зграде гимназије. Овде је Туцовићево попрсје у првом плану, а уз њега су спомен-бисте његових истомишљеника, школских другова из ужичке гимназије а потом сарадника социјалдемократа Радована Драговића и Душана Поповића. Ретко се, уистину, у малом граду дешава да неко ко има споменик добије још један.
А Ужичани, рекосмо, имају и главну улицу која носи име Димитрија Туцовића. Некад је у овом граду деценијама добро радила и позната штампарија, растурена у вихору ововремене приватизације, која се по њему звала.
Да ли су се предлагачи београдско-ужичког уступања споменика сетили да у Ужицу већ има једно спомен-обележје Туцовићу, питали смо директора ужичког Историјског архива Жељка Марковића.
– Знали смо, наравно, за то. А био је некад и трећи, биста Димитрију Туцовићу у простору штампарије која је одатле негде нестала. Али узели смо у обзир да је београдски споменик монументалнији и да би се добро уклопио у кружни ток будућег раскршћа, град и цео тај простор имали би вредан садржај – одговара Марковић.
Посебно питање је однос Ужичана према споменицима у овом граду. Преко постамента Туцовићевог споменика у Малом парку неко је спрејом исписао ПФЦ, а својевремено овде је била оскрнављена биста Радована Драговића. Нарочито је упечатљива судбина споменика предратном младом револуционару Радоју Марићу пред Техничком школом која је дуго носила његово име: пуну деценију стајао је пред школским улазом постамент без Радојеве главе, која је тек недавно враћена где јој је место. О судбини Титовог големог споменика, који је са градског Трга партизана пре четврт века склоњен иза зграде ужичког музеја, довољно је писано и причано.
Но одборници градске скупштине су већ рекли своје, Ужице званично тражи још једног Туцовића и на Београду је сада да одлучи да ли ће ту жељу услишити.
