Могло се лако предвидети да ће се таблоидно жутило и глад за сензационализмом са новинског киоска преселити у телевизијски програм. Питање је само било када ће се то десити. И није требало дуго чекати…

Са смрћу глумачког великана и омиљеног шармера Драгана Николића, међу пригодним филмовима и репризама емисија у којима је учествовао, први пут су се провукли и снимци са сахране у којим су сниматељи просто ушли у лице Милене Дравић у жељи да забележе сваки израз туге и сваку сузу.

На смрт глумца Маринка Маџгаља камере су реаговале још интензивније: сем снимака са комеморације и са сахране и разговора са његовим колегама из Атељеа 212, новинари емисије „Ексклузив” су недељама касније, после представе „Сузе су океј” Тањи Бошковић поставили питање о сарадњи или сећању на Драгана Николића, на шта она није успела да одговори јер су јој се очи напуниле сузама што је снимано, потпуно непримерно, у гро плану.

По том истом рецепту, после приче Катарине Жутић о представи са којом иде на гостовање и о плановима да у новом комаду глуми заједно са мајком, уследило је питање које се односило на смрт Маринка Маџгаља. Одговор је био, очекиван, уз сузе… Какви смо то људи, новинари и уредници постали и колико тачно треба суза и жалости и патња на екрану да би се постигла већа гледаност?

Одговор је стигао са убиством младе фолк певачице Јелене Крсмановић-Марјановић које готово три недеље не силази са насловних страна већине таблоида и које емисије комерцијалних телевизија помно прате.

Поново су се камере вратиле са гробља у редакцију са снимцима уплакане породице и пријатеља, ковчега, венаца… Али, овога пута су им своју страну приче и успомене на пријатељство са покојном Јеленом после сахране испричале њене колегинице Сузана Поповић и Нада Топчагић.

Снимљена је и репризно емитована специјална емисија „Досије” о овом свирепом убиству, уз реконструкцију последњих сати Јелениног живота, и разговор са новинарима, који прате „црну хронику”, са Јелениним мужем Зораном Марјановићем у њиховом дому у Борчи…

Прилози о овом убиству односно развоју истраге и новим сведоцима који су позивани у полицију, поново су били теме „Ексклузива” и емисије „150 минута” са Прве телевизије али их је неуобичајеним црним хумором надмашио „Папарацо лов” у среду на ТВ Пинк који је начинио табелу за клађење о томе ко је убица (неко из најуже породице, неко из шире породице, неко непознат) са „квотама” …

Тога се није сетио ни Џери Спрингер који је познат по емисијама које буде најниже страсти и који позива бизарне госте.

На то што дневни и недељни таблоиди недељама посвећују простор трагедијама, које прате на сензационалистички начин, нико не може да каже „ја их не купујем” јер они, као свака штеточина, нађу пут до циља и то преко рекламирања на телевизији. На тај начин вас њихови наслови запљусну са екрана кад се најмање надате!

Кад смо већ код реклама, ове недеље није било нимало лако бити гледалац. Јер на дуге маркетиншке блокове (човек мора да се запита који то увозник или произвођач има толико новца да му се пропагандни спот непрестано емитује) телевизије су залепиле политички маркетинг за предстојеће изборе и, као да то није довољно, још и промоцију програма своје телевизије.

Што је много, много је!