Да ли вам се десило да као учесник у судском поступку или гледајући серије судске тематике, чујете да се сведок пред судијом „заклиње својом свешћу да ће о свему што пред судом буде питан говорити истину и да ништа од онога што му је познато неће прећутати”? Колико пута сте, упркос положеној заклетви, посумњали у истинитост тврдњи сведока и запитали се да ли ће и на који начин бити кажњен уколико се докаже да није говорио истину?
Упркос увреженом мишљењу да сведоци пред судом често не говоре истину, подаци о броју покренутих поступaка због лажног сведочења пред београдским основним судовима говоре да то није тако. Пред три основна суда у престоници због давања лажног исказа води се десет поступака, а досадашња пракса показује да се за ово кривично дело изричу углавном условне казне.
Ивана Рамић, судија и портпарол Првог основног суда, објашњава за наш лист ко све може да одговара због лажног исказа. Има и оних који по закону на суду не морају да говоре истину.
– Лажни исказ може да да сведок, вештак, преводилац или тумач, а не могу особе које би својим исказом повредиле обавезу чувања државне, службене или војне тајне док га надлежни орган не ослободи обавезе чувања тајне. Лажни исказ, такође, не могу да дају бранилац окривљеног, особа која би давањем исказа повредила обавезу чувања професионалне тајне (адвокат, лекар, верски исповедник), осим ако је ослобођена те дужности. Лажни исказ представља изјаву која садржи потврђивање неистинитих чињеница или негирање истинитих. Потребно је да се лажни исказ односи на чињенице које могу да буду од утицаја на одлуку у предмету у којем се дају. Такође, није важно да ли је исказ лажан у целини или само у неком свом делу. И прећуткивање неке релевантне чињенице сматра се давањем лажног исказа – наводи Ивана Рамић.
Према њеним речима за постојање кривичног дела давања лажног исказа неопходно је постојање умишљаја, односно да је особа која не говори истину тога свесна. Као тежи облик овог кривичног дела оцењује се када је он дат у кривичном поступку, то јест под заклетвом. Окривљени не може да буде извршилац овог кривичног дела с обзиром на то да своју одбрану може да износи на начин на који му то највише одговара.
Занимљиво је да ово дело не чини сведок који у намери да прикрије починиоца тврди да је извршилац неко други, а у поступку се касније докаже да је поменути заиста крив.
– Лажни исказ може да буде дат пред редовним или посебним судом, у претходном поступку или на главном претресу, у поступку по редовним или ванредним правним лековима, као и у другим поступцима предвиђеним Закоником о кривичном поступку. Онај који даје лажни исказ може да га касније опозове, па да тиме не наступи штетна последица. Закон, у оваквим случајевима предвиђа блажу казну или ослобађање од ње уколико су испуњена два услова: да је лажни исказ добровољно опозван и да је то урађено пре него што је донета коначна одлука. Опозивање исказа могуће је код свих облика овог кривичног дела – наводи Рамићева.
Адвокат Вељко Делибашић, објашњава да мора да се прави разлика између лажи и неговорења истине.
– Када кажемо да неко лаже то значи да он свесно, са циљем да обмане онога коме их саопштава, износи податке који не одговарају објективној истини. У овом случају – суд. Међутим, може да се догоди да неко не говори истину, што не значи да лаже. До тога може да дође услед поремећаја неког фактора у вези са сведочењем: перцепције, памћења, размишљања, начина на који сведок репродукује оно што је видео… У оној ситуацији када сведок не говори истину, то не значи да он лаже и да врши дело лажног сведочења. Да би чинио поменуто кривично дело, он мора да буде потпуно свестан да оно што говори није истина и с циљем да превари суд – наводи Делибашић.
Адвокат сматра да је јако тешко доказиво да неко свесно не говори истину, због чега тужиоци обично не желе да преузму ризик да уђу у поступак, а не могу да докажу ту кључну ствар.
– Из тог разлога, они ретко покрећу поступак. Међутим, остављам могућност да постоји много ситуација у којима сведоци очигледно лажу с циљем да намагарче суд, а да тужиоци не реагују – каже адвокат.
——————————————————————
Број поступака због давања лажног исказа
Први основни суд у Београду 6
Други основни суд у Београду 3
Трећи основни суд у Београду 1
