Иницијатива да председник Србије Томислав Николић дође у посету Загребу потекла је од хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић на самиту „Брдо – Бриони” који је одржан крајем новембра прошле године у Загребу, односно два и по месеца после Николићеве посете Ватикану, кажу за „Политику” извори блиски кабинету председника Србије реагујући на писање загребачког „Јутарњег листа” по коме је, наводно, хрватски државни врх одлучио да одложи више пута најављивану посету српског председника Хрватској због његовог захтева папи Фрањи да заустави процес канонизације Алојзија Степинца.

„Очигледно је у питању медијски спин”, каже овај наш извор и подсећа да је хрватска председница сама иницирала посету и предложила да датум буде одређен после формирања нове хрватске владе.

„Јутарњи” пише и да су му портпарол хрватске председнице Лука Ђурић и Дарио Михелин, председничин саветник за спољну политику, потврдили да још неко време неће доћи до хрватско-српског састанка на врху. Они, међутим, како се констатује, нису желели да разговарају о разлозима одлагања овог сусрета двоје председника.

После повратка из Ватикана, где је боравио 11. септембра прошле године, председник Николић је, подсетимо, рекао да је разговор са папом Фрањом о кардиналу Степинцу био веома отворен, те да је папи рекао да је улога кардинала у Другом светском рату била веома лоша.

„У најмању руку, није смео да ћути када неко убије милион и више грађана само зато што нису католичке вере, и то је јако лоша улога за време рата”, рекао је тада Николић и пренео да му је папа у једном тренутку рекао да „нигде не жури у погледу проглашења кардинала за свеца”.