NOVI SAD – Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport izjavio je da aktuelni razgovori u Briselu o rešavanju migrantske krize nisu usmereni ka zatvaranju granica Evropske unije, već ka njihovoj efikasnijoj kontroli.
U tom pogledu, neodgovorne su najave o mogućoj suspenziji Šengena jer mere koje se donose ne pogađaju građane zemalja koja su u sistemu Šengena, rekao je on.
On je ocenio i da je tokom poslednjih meseci i među zemljama Zapadnog Balkana postignut veći stepen koordinacije i komunikacije u rešavanju ovih izazova.
„Srbija potpuno učestvuje u tome i razume o čemu je reč. A što se tiče kvota, kao zemlja kandidat nema obavezu da učestvuje i u tome, ali je premijer Vučić rekao da je Srbija spremna i na to. Međutim, tek u daljim diskusijama će se videti šta bi to konkretno značilo“, naveo je Devenport.
Upitan šta se dešava u procesu evrointegracija Srbije nakon otvaranja prvih poglavlja i da li na tom putu ima novih zastoja, on je kazao da su i danas u Beogradu vođeni razgovori o poglavlju 32, koje se odnosi na efikasniju kontrolu javnih finansija.
„Sad treba da dođe do implementacije svih obaveza kako bi se poboljšala finansijska kontrola. Takođe, i kad je reč o poglavlju 35 o Kosovu i tu treba da dođe do implementacije preuzetih obaveza“, istakao je on.
Na pitanje da li je kosovska opozicija u pravu kad tvrdi da su uspeli da sruše dogovor o formiranju ZSO, Devenport je rekao da je to važan deo briselskog dogovora i da će se insistirati na njegovom sprovođenju.
„ZSO jeste vrlo važan deo obaveza u okviru Briselskog sporazuma i mora da dođe do implementacije tog sporazuma“, kategoričan je on.
Poručio je i da obe strane moraju da implementiraju sve što je dogovoreno, te da je to opšti princip pregovora.
„Došlo je do napretka u nekim važnim aspektima, a samo kroz dijalog može da se ostvari i napredak u pogledu ZSO. Jasno je da je to obaveza i da mora da se implementira. I naša je obaveza da na tome insistiramo. Takođe, dalji napredak u dijalogu zavisiće od spremnosti obe strane da idu dalje ovim putem“, ukazao je Devenport.
Upitan može li ipak i u kojoj meri zahtev Haškog tribunala Srbiji da uhapsi troje radikala, a lidera SRS izruči Tribunalu prilikom izricanja presude, da postane prepreka na putu evrointegracija Srbije, odgovorio je: „Nadam se da neće“.
„Saradnja sa međunarodnim sudovima je od velikog značaja i EU je u više navrata do sada konstatovala da je ta saradnja bila dobra i to na osnovu izveštaja tužioca Serža Bramerca, što će biti princip i u budućnosti“, objasnio je šef delegacije EU u Srbiji.
On nije želeo da direktno odgovori na pitanje da li će biti i kakvih reakcija EU ukoliko ipak ne dođe do sporazuma Haškog tribunala i Srbije koja je zatražila odlaganje izručenja do okončanja izbornog procesa. Prema njegovim rečima, radi se o teoretskom i hipotetičkom pitanju.
Ukazao je, međutim, da je pitanje ratnih zločina veoma značajno i deo akcionog plana koji podrazumeva imenovanju novog tužioca za ratne zločine.
On smatra da aktuelna pitanja u saradnji sa Hagom ne bi trebalo da odlože otvaranje novih poglavlja.
„Postoje još neki izazov i prepreke, ali siguran sam da ćemo to moći da prevaziđemo“, rekao je Devenport.
On nije želeo ni da se određuje prema kritikama dela javnosti u Srbiji koja smatra da postoji veliki uticaj politike u izboru tužilaca, navodeći da je cilj akcionog plana u vezi sa pravosuđem da se izbegne taj politički uticaj ubuduće.
„Ne možemo da kažemo da procedura nije bila u skladu sa postojećim zakonima. Srbija, međutim, ima akcioni plan za poglavlje 23 koji je vrlo ambiciozan i predviđa nove procedure u ovim pitanjima“, kazao je on.
Devenport je, takođe, odbacio medijske optužbe na njegov račun, o tome da ruši premijera Srbije Aleksandra Vučića.
„Mi kao delegacija EU imamo samo jedan mandat: da pomognemo Srbiji da ide što brže svojim evropskim putem i podržavamo sve napore u tom pravcu. I spremni smo da sarađujemo sa svim ljudima u ostvarenju tog cilja“, poručio je on.
Foto Tanjug/N. Jovanović, arhiva
