Ужице – „Политици” је верна већ девет деценија. Толико је прошло од када је Косана Коса Деспотовић, витална 95-годишња Ужичанка, у својим родним Приликама код Ивањице, учила слова са страница нашег најстаријег листа.
Њен отац, прилички кафеџија и бакалин Јовић Лазовић, био је тих двадесетих година претплатник „Политике” па је Коса одрасла уз ове дневне новине. Касније, кад се пред Други светски рат удала у Ужице за богатог трговца Косту Деспотовића, тај изабраник њеног срца био је верни читалац „Политике”. Потом су млађи у кући наследили ову породичну традицију: данас Коса од двоје деце има четири унуке и осам праунука, а уз њу „Политику” најчешће чита праунук Александар Ацо Тошић, апсолвент историје уметности и неуморни истраживач завичајне и породичне прошлости.
– Навикла сам на „Политику”, још видим и могу да је читам. Увек кад ми донесу прелистам, с тим што у њој најрадије прочитам додатак „Магазин”, као и текстове из ужичког краја. Пре неки дан, за празнике, обрадовала ме објављена прича о мом комшији и пријатељу Драгославу Рилету Богдановићу, изузетном човеку кога рад испуњава. Рекла сам праунуку Ацу да исече тај текст и сачува – каже нам витална Коса Деспотовић, која своје позне године лако носи.
Сама живи у кући и брине о себи, кућне послове обавља, увек нешто слатко спреми да млађе обрадује. Повремено с њима путује у Београд, Бијељину, Прилике, а два месеца годишње проведе на Златибору. Блиста њен давнашњи а очуван намештај и некад скупо посуђе, свуда је хеклерај који је својим рукама радила и друго што говори о педантности ове жене и њеном садржајном животу.
Мноштво породичних предратних фотографија, које праунук Александар брижљиво чува, сведочи о занимљивој Косиној младости. Одрасла је у богатој кући Лазовића у тада врло посећеној (а сада запуштеној) бањи у Приликама. Отац Јовић, који се из Великог рата вратио с 12 одликовања, имао је три трговинске радње у овом крају и кафану у центру те бање. Једном, у лето 1921. године, походио га је и краљ Александар, чува се фотографија на којој су краљ и Јовић Лазовић пред једном од радњи. Пола године након краљеве посете Коса се родила па у имућној кући, претплаћеној на „Политику”, стекла почетно образовање које је касније проширила у основној и Женској занатској школи у Ивањици.
Судбина је хтела да се крајем тридесетих година, као девојка, упозна с ужичким трговцем Костом Деспотовићем. Био Костин помоћник на лечењу у Приликама, видео вредну и лепу Косану, па рекао свом газди за њу. Заинтересовао се Коста, прво упознао породицу Лазовић како је тада био обичај, тек онда девојку и родиле су се симпатије. За веридбу јој је поклонио гарнитуру од злата: прстен, огрлицу, минђуше, златан сат. Могао је, јер је био један од најбогатијих предратних Ужичана.
– Прадеда Коста је, као озбиљан трговац, снабдевао град и околину квалитетном увозном робом: енглеским штофовима, француском козметиком, парфемима и другим производима. Чувам његове фактуре из тог времена у којима се, рецимо, види да је имао око 400 поверилаца из Енглеске од којих је набављао робу. Своју трговину је и у „Политици” рекламирао. А кад се 1939. године женио Косом, на свадбу из Ужица у Прилике ишла је дуга колона „мерцедеса”, с тим што је повео и тадашњег фотографа Илију Лазића да овековечи весеље. У мноштву фотографија с те свадбе ту је једна на којој је чак 68 особа – прича нам Костин и Косин праунук Ацо у чијој богатој документацији је и оригиналан први примерак „Политике” из 1904. године који му је поклонио ужички колекционар Владимир Вова Прохоров, затим примерци овог листа из 1914. кад је почео рат, па из 1934. кад је убијен краљ Александар, из 1941. у време почетка Другог рата…
Коста и Коса су лепо живели у Ужицу, добили сина Слободана и ћерку Биљану, потом унуке па праунуке. Ни у време социјализма Костино предратно трговачко умеће није заборављено, шефовао је он државним трговинским предузећима. Коса, узорна домаћица, бринула је о кући и деци која су и факултете завршили, а кад јој је супруг 1994. преминуо наследила је његову пензију.
Сада у старости, до које је како каже стигла уредношћу и умереношћу у животу, она чува сећања и предмете из давних времена. Увек је лепо обучена, офарбане косе, педантна и негована, а креми „нивеа” верна откако зна за њу. Па и листу „Политика” који јој је важна традиција.
