Договор Европског парламента и чланица Европске уније да се до 2030. године 32 одсто енергије производи из обновљивих извора, више него што је иницијално предлагано, али мање него што су тражили посланици и поједине земље, обавезује и Србију да повећава учешће зелене енергије у укупном енергетском миксу.
Ово тим пре ако се зна да свако мало с исте адресе стижу апели о гашењу термоелектрана на угаљ, јер би у супротном могле да буду уведене таксе на угљен-диоксид. Интересовање за Србију по питању градње постројења, која производе чисту енергију, није занемарљиво. Поготово што за разлику од других европских земаља Србија и даље даје подстицаје за производњу чисте енергије кроз фидин тарифе.
Међу компанијама које су се укључиле у производњу чисте енергије је „Електропривреда Србије”, чији ће ветропарк у Костолцу почети да се гради у трећем кварталу ове године, када се очекује да на мрежи буде готово 150 мегавата из енергије ветра и да ће ЕМС енергију примити у систем и обезбедити њену пуну стабилност. У Србији већ има више од 350 мегавата нове енергије из ветра и то кроз пројекте „Чибук и Алибунар”, „Малибунар”…
Нафтна индустрија Србије је још пре пет година развила програм когенерације – добијање електричне и топлотне енергије из гаса. На нафтним и гасним пољима у Србији отворено је 14 малих електрана, а у цео програм уложено је око 20 милиона евра. Ту су и два капитална пројекта НИС-а повезана са еколошким начином добијања електричне енергије ТЕ-ТО „Панчево” и ветропарк „Пландиште”. Пуштање у рад ТЕ-ТО „Панчево”, објекта укупне инсталисане снаге око 200 мегавата, планирано је 2020. године, а реч је о електрани која ће омогућити добијање топлотне енергије за рафинерију у Панчеву, док ће електрична енергија бити понуђена на слободном тржишту. Други значајан пројекат је реализација изградње ветропарка „Пландиште” вредан око 140 милиона евра. Укупна планирана инсталисана снага ветропарка већа је од 100 мегавата, а завршетак пројекта такође је планиран за 2020. годину. Након тог периода НИС и партнери располагаће постројењима за производњу електричне енергије капацитета већег од 300 МW, а уједно ће допринети заштити животне средине у Србији.
Иако није толико заступљена биомаса има највећи потенцијал у Србији, удео од чак 61 одсто у обновљивим изворима енергије. Ресурси су процењени на чак 3,405 милиона тона нафтног еквивалента, пољопривредне биомасе има око 1,67 милиона тона нафтног еквивалента, али степен њене искоришћености није већи од два одсто.