До­го­вор Европ­ског пар­ла­мен­та и чла­ни­ца Европ­ске уни­је да се до 2030. го­ди­не 32 од­сто енер­ги­је про­из­во­ди из об­но­вљи­вих из­во­ра, ви­ше не­го што је ини­ци­јал­но пред­ла­га­но, али ма­ње не­го што су тра­жи­ли по­сла­ни­ци и по­је­ди­не зе­мље, оба­ве­зу­је и Ср­би­ју да по­ве­ћа­ва уче­шће зе­ле­не енер­ги­је у укуп­ном енер­гет­ском мик­су.

Ово тим пре ако се зна да сва­ко ма­ло с исте адре­се сти­жу апе­ли о га­ше­њу тер­мо­е­лек­тра­на на угаљ, јер би у су­прот­ном мо­гле да бу­ду уве­де­не так­се на угљен-ди­ок­сид. Ин­те­ре­со­ва­ње за Ср­би­ју по пи­та­њу град­ње по­стро­је­ња, ко­ја про­из­во­де чи­сту енер­ги­ју, ни­је за­не­мар­љи­во. По­го­то­во што за раз­ли­ку од дру­гих европ­ских зе­ма­ља Ср­би­ја и да­ље да­је под­сти­ца­је за про­из­вод­њу чи­сте енер­ги­је кроз фи­дин та­ри­фе.

Ме­ђу ком­па­ни­ја­ма ко­је су се укљу­чи­ле у про­из­вод­њу чи­сте енер­ги­је је „Елек­тро­при­вре­да Ср­би­је”, чи­ји ће ве­тро­парк у Ко­стол­цу по­че­ти да се гра­ди у тре­ћем квар­та­лу ове го­ди­не, ка­да се оче­ку­је да на мре­жи бу­де го­то­во 150 ме­га­ва­та из енер­ги­је ве­тра и да ће ЕМС енер­ги­ју при­ми­ти у си­стем и обез­бе­ди­ти ње­ну пу­ну ста­бил­ност. У Ср­би­ји већ има ви­ше од 350 ме­га­ва­та но­ве енер­ги­је из ве­тра и то кроз про­јек­те „Чи­бук и Али­бу­нар”, „Ма­ли­бу­нар”…

Нафт­на ин­ду­стри­ја Ср­би­је је још пре пет го­ди­на раз­ви­ла про­грам ко­ге­не­ра­ци­је – до­би­ја­ње елек­трич­не и то­плот­не енер­ги­је из га­са. На нафт­ним и га­сним по­љи­ма у Ср­би­ји отво­ре­но је 14 ма­лих елек­тра­на, а у цео про­грам уло­же­но је око 20 ми­ли­о­на евра. Ту су и два ка­пи­тал­на про­јек­та НИС-а по­ве­за­на са еко­ло­шким на­чи­ном до­би­ја­ња елек­трич­не енер­ги­је ТЕ-ТО „Пан­че­во” и ве­тро­парк „План­ди­ште”. Пу­шта­ње у рад ТЕ-ТО „Пан­че­во”, објек­та укуп­не ин­ста­ли­са­не сна­ге око 200 ме­га­ва­та, пла­ни­ра­но је 2020. го­ди­не, а реч је о елек­тра­ни ко­ја ће омо­гу­ћи­ти до­би­ја­ње то­плот­не енер­ги­је за ра­фи­не­ри­ју у Пан­че­ву, док ће елек­трич­на енер­ги­ја би­ти по­ну­ђе­на на сло­бод­ном тр­жи­шту. Дру­ги зна­ча­јан про­је­кат је ре­а­ли­за­ци­ја из­град­ње ве­тро­пар­ка „План­ди­ште” вре­дан око 140 ми­ли­о­на евра. Укуп­на пла­ни­ра­на ин­ста­ли­са­на сна­га ве­тро­пар­ка ве­ћа је од 100 ме­га­ва­та, а за­вр­ше­так про­јек­та та­ко­ђе је пла­ни­ран за 2020. го­ди­ну. На­кон тог пе­ри­о­да НИС и парт­не­ри рас­по­ла­га­ће по­стро­је­њи­ма за про­из­вод­њу елек­трич­не енер­ги­је ка­па­ци­те­та ве­ћег од 300 МW, а ујед­но ће до­при­не­ти за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не у Ср­би­ји.

Иако ни­је то­ли­ко за­сту­пље­на би­о­ма­са има нај­ве­ћи по­тен­ци­јал у Ср­би­ји, удео од чак 61 од­сто у об­но­вљи­вим из­во­ри­ма енер­ги­је. Ре­сур­си су про­це­ње­ни на чак 3,405 ми­ли­о­на то­на нафт­ног екви­ва­лен­та, по­љо­при­вред­не би­о­ма­се има око 1,67 ми­ли­о­на то­на нафт­ног екви­ва­лен­та, али сте­пен ње­не ис­ко­ри­шће­но­сти ни­је ве­ћи од два од­сто.