„Боље да сам провео неколико година у затвору, па да онда почнем живот испочетка, него што ових 16 година проводим на суђењима. Истеран сам са посла, шест месеци сам био у притвору и три године сам био без пасоша”, рекао је јуче у београдској Палати правде Данило Пантовић, један од оптужених у афери „Дипос”, бивши генерални секретар Министарства иностраних послова и председник Управног одбора предузећа „Дипос”.
Ово суђење у Вишем суду у Београду траје већ 15 година и до сада није донета првостепена пресуда, а промењено је неколико судија. На оптуженичкој клупи су Милош Лончар, бивши директор Дипоса, Живадин Јовановић, некадашњи министар иностраних послова, Урош Шуваковић, бивши функционер Социјалистичке партије Србије (СПС) и Данило Пантовић. На терет им се ставља злоупотреба службеног положаја. Окривљени су за незакониту доделу државних станова крајем деведесетих година.
Пантовић је јуче на суђењу објаснио да је Дипос акционарско друштво са приватним капиталом две банке (тадашње Беобанке и Војвођанске банке) и поручио да не може бити злоупотребе службеног положаја у приватном предузећу.
– Стављено ми је на терет да сам оштетио државу, али то нема везе са државним органима. Стан у Улици Филипа Кљајића доделила ми је стамбена комисија савезне владе, која је састављена од 30 људи. На исти такав начин додељени су станови хиљадама људи који раде у државним органима. Та додела стана нема никакве везе са Дипосом. Инвестициони план Дипоса није промењен због мене, већ због тога што је у једном тренутку 1999. године дошло до ванредног прилива новца из Америке, па је одлучено да се купи нека некретнина – рекао је Пантовић.
Дипос је као предузеће располагало непокретном имовином државних органа. Крајем деведесетих година ово предузеће је газдовало са око пет стотина објеката. Између осталог, спорна је била и куповина виле у Ужичкој 32 за просторије СПС-а.
– Ставља ми се на терет да је вила у Ужичкој продата испод тржишне вредности, а притом није ни утврђена њена вредност. Био сам овлашћен испред СПС-а да потпишем купопродајни уговор са Дипосом и вила је продата зато што је већ била у закупу СПС-а, који је током бомбардовања остао без седишта партије у згради ЦК на Ушћу. Дакле није нико ишао по Дедињу и бирао виле – рекао је Шуваковић.
Суђење се наставља 20. јуна.
