Analize I Kolumne

ГОАТ: НОВАК НАЈБОЉИ ТЕНИСЕР ИКАДА, РОЏЕР, РАФА, ПИТ И БОРГ ВИШЕ НИКАДА!

У недељу 11. јула 2021. године Новак Ђоковић освојио је свој шести Вимблдон и 20. гренд слем титулу.

Остварио је 21. узастопну победу на теренима Ол Ингланд клуба и 21. у низу на гренд слемовима ове сезоне.

Новак је постао први тенисер од Род Лејвера 1969. који је освојио прва три гренд слема у сезони.

Ђоковић наставља поход ка календарском слему – актуелном шампиону Аустралијан Опена, Ролан Гароса и Вимблдона, недостаје још УС Опен.

Kао и обично када Ђоковић, Надал или Федерер ударе још једну рецку, прави се пресек у (чини се) вечној дебати о највећем свих времена.

Тријумфом у Лондону, Ђоковић је направио џиновски корак и посао много лакшим учинио онима који праве „случај“ ГОАТ Новака.

Новак сада у својој биографији има пет изванредних достигнућа која немају Рождер Федерер и Рафаел Надал.

Ђоковић је започео 329. недељу на првом месту на свету. Федерер је 310 седмица био најбољи, а Надал 209.

Био је то рекорд који је Новаку много значио и којем се посветио до тог нивоа да је, рецимо, ишао у Беч како би стигао до четвртфинала и осигурао број један на крају 2020. године.

Уз број гренд слем титула, број недеља на врху можда је и најилустративнији критеријум, пошто сведочи о континуитету врхунских игара и трајања на елитном нивоу.

Почев од 2011. године, Ђоковић је освојио 18 слемова, 31 мастерс, четири АТП финала и провео 324 недеље на врху.

У истом периоду, Надал и Федерер су заједно узели 15 слемова, 28 мастерса, једно АТП финале и били на месту број један 132 седмице.

Јасно је – уласком у другу деценију 21. века, почела је ера Новака Ђоковића.

Нико никада у историји мушког тениса није био истовремени шампион сва четири гренд слем турнира на три различите подлоге.

У ери аматерског тениса и на не тако разноврсним подлогама, то је успело Дону Баџу и Роду Лејверу, али у модерном тенису није никоме. До Ђоковића.

Период од почетка 2015. и закључно са Ролан Гаросом 2016. године био је вероватно најдоминантнији период неког играча у историји.

Веома ретко је Новак губио, а у том походу освојио пет од шест слемова.

У два узастопна финала савладао је Федерера, борећи се при том и са фудбалском публиком, на Вимблдону и УС опену.

Затим је, као по навици, узео Аустралијан опен, да би победом над Ендијем Маријем у финалу Ролан Гароса заокружио нестварни подвиг.

Тај подухват није довољно цењен и спомињан у иностраној јавности. Па, и пред окршај са Маријем, више се говорило о томе да Ђоковић има шансу да први пут освоји Гарос, него да уради нешто што никоме није пошло за руком, ни Федереру ни Надалу.

Швајцарац је двапут био на меч до тог достигнућа – 2006. и 2007. године – само да би га Надал оба пута зауставио у финалу Ролан Гароса.

И Шпанац је имао своју шансу, на Аустралијан опену 2011, али тада је изгубио у четвртфиналу од Давида Ферера.

Уз Ноле слем који је остварио, Ђоковић је још двапут имао прилику да држи сва четири слема ођедном: Надал га је зауставио у финалу Ролан Гароса 2012, а Тим у полуфиналу такође у Паризу, 2019. године.

По броју освојених мастерса, Ђоковић и Надал тренутно деле прво место са по 36, док је Федерер на 28.

Међутим, своју разноврсност и способност да буде сила на свим подлогама и у свим условима, Новак је доказао тиме што је сваки мастерс освојио барем двапут.

Најдуже се чекао Синсинати, у којем је изгубио пет финала, пре него што је коначно 2018. године добио Федерера у мечу за титулу.

Прошле године „Синсинати“ се играо у Њујорку, а Ђоковић га је освојио. Занимљиво, једино је још Монте Kарло Ђоковић освајао „само“ двапут.

Федерер никада није славио у Монте Kарлу, мада је играо четири финала – три пораза од Надала ће себи опросити, али вероватно не и онај од Вавринке 2014. године.

Швајцарац није узео ни Рим упркос томе што је играо четири финала – губио је од Феликса Мантиље (2003), двапут од Надала (2006, 2013) и једном од Ђоковића (2015).

Надал никада није славио у Мајамију упркос томе што је пет пута играо у финалу.

Године 2005, у епском мечу изгубио је од Федерера (њихово прво међусобно финале), затим од Николаја Давиденка 2008, од Ђоковића 2011. и 2014, па поново од Федерера 2017.

Ниједном није Рафа славио ни у Шангају, али јесте док се тај мастерс играо у Мадриду (2005, победа над Љубичићем), док у Паризу има само једно финале – пораз од Давида Налбандијана 2007.

После освојеног Аустралијан опена 2008. године, када је у полуфиналу савладао Федерера, дуго се Ђоковић мучио да пробије шпанско-швајцарски дуопол.

У наредне скоро три године увек је ударао у зид, проглашаван вечитим трећим и губио већину најважнијих мечева са Федерером и Надалом.

Закључно са 2010. годином, Федерер је у међусобним сусретима водио са 13-6, а Надал са 16-7 (било је и 14-4).

То само показује колики је Ђоковић направио преокрет откад је постао елитни играч 2011. године: тренутно води са 27-23 против Федерера и са 30-28 против Надала.

То што Рафи није дозволио да изједначи у међусобном скору, само је сладак и добро дошао бонус победи на Ролан Гаросу, по свим критеријумима једној од највећих у Ђоковићевој каријери.

Kоначно, дошли смо до нове, важне рецке коју је Ђоковић лупио у Паризу 2021. године.

Једини је човек у Опен ери који је сваки од четири највећа турнира освајао макар двапут.

У Аустралији је славио девет пута, на Вимблдону пет, на УС опену три, а на Ролан Гаросу два пута.

Надал је 13 од својих 20 највећих титула узео на Гаросу, има и четири УС опена, два Вимблдона, али само једну Аустралију, када је 2009. године у финалу победио Федерера.

Мелбурн је слем на којем је Рафа често имао проблема са повредама, а веома близу друге титуле био је 2014. године – одлично је кренуо финале са Вавринком, али се потом повредио, и то је добрим делом омогућило Швајцарцу дебитантску слем титулу.

Играо је Надал још двапут у финалу у Мелбурну – 2012. године је пет часова и 53 минута провео на терену с Ђоковићем, водио 4:2 и 30-15 у петом сету, затим промашио лак бекхенд и изгубио са 7:5.

Године 2019, драме није било, Новак га је самлео у три сета.

Још једну велику шансу у Мелбурну, Рафа је имао 2017. године – поново брејк предности у петом сету, сада у дуелу са Федерером, али опет је изгубио.

Свој једини Ролан Гарос, Федерер је освојио 2009. године.

Био је веома близу елиминације у четвртом колу са Хасом, по киши и блату избацио Дел Потра у полуфиналу, да би у финалу лако изашао на крај са Надаловим џелатом – Робином Содерлингом.

Губио је још четири пута Федерер у финалу у Паризу, сваки пут од Надала (2006, 2007, 2008, 2011), у три наврата је узео по сет, а 2008. само четири гема.

Федерер је шест пута освајао АТП финале, Ђоковић пет пута, Надал ниједном.

Рафа има олимпијско злато у синглу и дублу, Федерер сребро у синглу и злато у дублу, Ђоковић бронзу у синглу.

Укупно, Федерер је освојио 103 титуле, Надал 88, Ђоковић 84.

Под називом “Велике титуле” спадају Гренд слемови, мастерс турнири серије 1000, завршни мастерс турнир и злато на Олимпијским играма.

И у овој, јако важној категорији, Новак је испред својих ривала, са укупно 61. великом титулом. Надал га прати са 57, а Федерер има “само” 54.

Рећи ће неки да су и тзв мале титуле важне, што наравно не споримо, али ипак се у тенису веома добро зна хијерархија и шта значи појам “Велика титула”.

По оцени већине стручне тениске јавности, ова тројица великана одиграли су (дискутабилно) три најбоља меча у историји тениса, свако са сваким.

У питању су финала Гренд слемова, на Вимблдону, Надала и Федерера 2008.г одине, затим Ђоковића и Надала у Мелбурну 2012. године и дуел Ђоковића и Федерера на Вимблдону 2019. године.

И у том сегменту је Новак најбољи јер има скор 2:0 у тим мечевима, Рафа има 1:1, а Роџер 0:2.

Сложићемо се да је ово само интересантан податак који није баш релевантан, али ти историјски мечеви заиста заслужују да буду поменути.

Дилеме више нема.

Да сутра заврше каријере Ђоковић, Федерер и Надал, према до сада постигнутим резултатима Новак Ђоковић је без дилеме ГОАТ, најбољи тенисер свих времена!

Н.П.

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh