МОСКВА – Црна Гора може реално да очекује да ће до средине 2017. године постати чланица НАТО-а, изјавио је црногорски премијер Мило Ђукановић. „Након што је Црна Гора добила позив у НАТО, почела је нова фаза – преговори о уласку, који се сада успешно воде. Очекујем да ће се завршити за месец, месец и по дана. После тога ће почети процедура ратификације у парламентима, чланицама Алијансе о чланству Црне Горе. По искуству других земаља, можемо реално да очекујемо да ће до средине 2017. године Црна Гора постати пуноправна чланица НАТО-а”, рекао је Ђукановић у синоћњем интервјуу руској ТВ Дожд.
Он је казао да би улазак Црне Горе у ЕУ и НАТО значио сигурнију гаранцију безбедности за Црну Гору и друге државе Западног Балкана. На питање да ли страхује да његова жеља да земља буде стабилна може да поремети односе са Русијом, Ђукановић је одговорио да се Црна Гора са поштовањем односи према више него три стотине година дугој историји односа са Русијом, али да „има право и способна је да сама одређује свој пут у будућност”. Рекао је да то што Црна Гора види своју будућност у ЕУ и НАТО „није усмерено ни против кога, а значи ни против руских партнера”.
„Наш пут у ЕУ и НАТО је у нашим интересима, али није ни на који начин изазван жељом да некоме нанесемо штету. Жао нам је због начина на који Русија перципира наше чланство у НАТО. Надамо се да је то пролазно и да не носи са собом опасност од трајног нарушавања односа Црне Горе и Русије”, рекао је Ђукановић. Он је додао да је садашњи однос Русије према црногорском чланству у НАТО пре свега последица погоршања односа Русије и Запада, Русије и САД, Русије и ЕУ.
„Црна Гора се нашла на линији ватре између Русије и Запада. Не сматрамо да је Русија против црногорског чланства у НАТО због значаја Црне Горе или због војне опасности. Не. Ми сматрамо да је Русија против црногорског чланства у НАТО због заоштрених односа са ЕУ и НАТО”, навео је црногорски премијер. Коментаришући раније изјаве да иза протеста у Црној Гори стоји Русија, Ђукановић је казао да црногорска опозиција има „недвосмислену подршку руске политике”.
„Практично сви лидери тих уличних протеста су последњих месеци чешће били у Русији него у Црној Гори. Примали су их на високом нивоу, почевши од руководства Думе до лидера кључних руских партија. А они са сусрета са руским званичницима шаљу сигнале становништву Црне Горе да их Русија подржава у њиховој намери да спрече улазак Црне Горе у НАТО”, рекао је Ђукановић.
Он је рекао да су и раније постојале несугласице у политици између две земље, али да „није добро ако Русија данас контактира само са онима који су противници црногорске државе”. Додао је да опозиција у Црној Гори покушава да се представи као проруска, али да је то „неискрено и лажљиво”.
На питање да ли у Црној Гори очекује такозване „фине људе”, односно припаднике руских специјалних снага који су учествовали у операцији припајања Крима Русији, Ђукановић је одговорио да се „искрено нада да неће” и да „мисли да ће се у свему томе сачувати нека добра мера”. Он је подсетио да је Русија гласала у Савету безбедности УН за увођење „веома ригорозних” санкција СРЈ.
„Да није било тако, те санкције не би могле бити примењене. Ми смо то тада реално разумели. Дакле постојали су разлози због којих је Русија требало да буде уз чланице Савета безбеедности у реализацији политике рестриктивних мера према једној тада врло сиромашној балканској земљи каква је била СРЈ”, казао је Ђукановић.
Бета
