Подгорица – Црна Гора ако хоће да изглади све веће не само политичке поделе мора да формира истинску партију помирницу, али пре тога да смогне снаге и уразуми оне политичке субјекте који су ову државу довели на руб економског и политичког хаоса, чиме би прихватиле статус партија покајница, што би се разумело у народу као почетак који би водио ка њеном унутрашњем измирењу, односно оздрављењу.
Оваква оцена произлази из постојећег политичког хаоса који је створен у Црној Гори након распада вишедеценијског политичког брака између партија и њихових лидера, Демократске партије социјалиста (ДПС) и Социјалдемократске партије (СДП), односно Мила Ђукановића и Ранка Кривокапића.
Уље на ватру долио је и раскол унутар опозиције, након што се опозиционом статусу придружи СДП након што је ДПС с њим раскинуо коалицију на републичком и локалним нивоима власти.
Незадовољство са политиком ДПС-а из скупштинских клупа на улицу су пренели посланици политичког савеза Демократски фронт (ДФ) који су приморали власт и део опозиције да почну преговарачке процесе унутар парламента, на којима је учествовао и црногорски премијер Ђукановић, иако је познат као политичар који тешко седа за преговарачки сто са вишедеценијским противницима. Уместо преговора његова порука обично гласи: „Ако су незадовољни идемо на изборе и тамо ћемо свако своју измерити снагу.”
Петнаестак састанака парламентарног дијалога о споразуму за стварање услова за слободне и фер изборе, који су организовани у Скупштини Црне Горе уз присуство и шефа Делегације ЕУ Митје Дробнича, нису дали резултате јер Ђукановић није прихватио захтев опозиције.
У парламентарним договорима су учествовали: Бошњачка странка, коју је заступао њен лидер Рафет Хусовић, Социјалдемократе са Иваном Брајовићем, Форца и Либерална партија, са Назифом Цунгом и Андријом Поповићем, лидери Демоса, Позитивне Црне Горе (Позитивна) и Уједињене реформске акције (УРА), Миодраг Лекић, Дарко Пајовић и Жарко Ракчевић.
У парламентарном дијалогу за изградњу изборног поверења не учествују Социјалистичка народна партија Срђана Милића, Нова српска демократија Андрије Мандића, Покрет за промене Небојше Медојевића, Народна демократска странка Милана Кнежевића, Радничка партија Црне Горе Јанка Вучинића и Покрет пензионера Воја Вулетића.
СДП, УРА и Демос тражиле су уместо понуђеног места потпредседника владе, четири министра, право вета, проширење овлашћења, контролу над Заводом за запошљавање, Фондом рада, Агенцијом за националну безбедност, Фондом пензијско-инвалидског осигурања, Фондом здравства, као и места у органима управљања у Електропривреди, Аеродромима, Пошти и „Монтенегро ерлајнсу”.
Четврта парламентарна опозициона партија, Социјалистичка народна партија, влади премијера Мила Ђукановића и радној групи издиктирала је списак услова, а најважнији је да се одлука о чланству Црне Горе у НАТО донесе на референдуму који би био одржан на дан избора.
Док су се водили преговори између власти и дела опозиције да наредни избори буду поштени и демократски, две албанске партије – Нова демократска снага Форца и Албанска алтернатива (АА) – затражиле су да се албанским партијама врате загарантовани мандати у оквиру посебне изборе јединице, које су имали ранијим законским решењем.
„То право нам је прегласавањем, супротно Уставом загарантованог принципа афирмативне акције и противно нашој вољи, одузето”, навели су у ургенцији председнику скупштине ове две албанске партије.
Пламен неспоразума проширио је Небојша Медојевић изјавом да су Демос, УРА и СДП у преговорима са представницима власти након три месеца доживели колапс. Само дан касније функционер СДП-а Рифат Растодер поручио је да ће његова партија тужити ДПС због „политичког прогона”.
„То што ДПС започиње чистку кадрова СДП-а на државном и локалном нивоу доживљавам као неприхватљиви прогон и политички реваншизам”, рекао је Растодер.
ДПС Мила Ђукановића одмах је јавно саветовао Растодера да се окане наводног прогона ДПС-а и све „провере запошљавања и разрешења преусмери на институције, укључујући и оне које воде кадрови СДП-а, а није их мало”.
Подсетимо, након 18 година заједничког вршења власти ДПС–СДП функционери, први сарадници а министри у Ђукановићевом кабинету, Иван Брајовић и Вујица Лазовић су у међувремену формирали нову партију – Социјалдемократе. Након тога са кључних функција у државним и јавним предузећима ДПС почиње да уклања социјалдемократе.
И ту се не завршава обрачун дојучерашњих сабораца, већ 36 посланика ДПС-а са мањинским посланичким клубовима покренуло је иницијативу за разрешење са места председника парламента Ранка Кривокапића.
Председник парламента заказао је за 23. март седницу скупштине, али је тачку о смени уврстио тек као претпоследњу 14. тачку дневног реда, па се процењује да ће се о његовој смени, имајући у виду и могућност проширења дневног реда, могло расправљати тек крајем априла или почетком маја.
А велика партијска љубав, која се неретко завршавала речима лидера Ђукановића и Кривокапића „да је вечна”, овако је недавно јавности представила:
„Ђукановић је Стаљин црногорске политике”, изјавио је Кривокапић.
Преко јавног сервиса Телевизије Црне Горе Ђукановић је узвратио:
„Не смета ми што ме неко доживљава као Стаљина, део јавности ме доживљава и као шефа мафије. Проблем је тај кад себе окарактеришете као Черчила. То раде дубоко неостварене особе, незадовољне собом, па покушавају да се упореде и са Черчилом.”
