Ваљево – У наставку поновног поступка пред Вишим судом у Ваљеву, поводом захтева за рехабилитацију Николе Калабића, у марту ће као сведоци бити саслушани историчари Веселин Ђуретић и Бојан Димитријевић, затим предлагач рехабилитације Весна Калабић, Николина унука, као и неко од историчара из Института за савремену историју у Београду или други историчар кога предложи Више јавно тужилаштво у Ваљеву.
Ово је у понедељак одлучио судија др Драган Обрадовић који води и поновни поступак по захтеву за рехабилитацију некадашњег команданта Горске гарде Југословенске војске у отаџбини.
Судија Обрадовић је крајем априла 2017. године донео решење којим је усвојен захтев за рехабилитацију Николе Калабића. На то решење Више јавно тужилаштво у Ваљеву упутило је жалбу. Апелациони суд у Београду је у првој половини 2018. укинуо решење о рехабилитацији Калабића закључивши да је првостепени суд погрешно применио материјално право, па да је због тога и чињенично стање непотпуно утврђено. Поновни поступак је почео у децембру.
У допису Вишем суду у Ваљеву Веселин Ђуретић наводи да Никола Калабић није био издајник, јер је припадао српском национално-патриотском покрету који је, да би спасао народ од хитлеровских репресалија, устао против изазивача окупатора – партизана, не знајући да њима манипулише човек који се користи њиховим русофилством да би се доказао пред Стаљином.
Веселин Ђуретић се суду обратио након што је, како наводи, из „Политике” сазнао да се обнавља судски процес о рехабилитацији Николе Калабића. Аутор двотомног дела „Савезници и југословенска ратна драма” које је осамдесетих година прошлог века, у ери Савеза комуниста, изазвало буру, подсећа да је у тим временима, непосредно пошто је прохујао главни удар у којем му је прећено и ликвидацијом, на једном сабору у Ваљеву из сале устала Калабићева ћерка и упитала га да ли је њен отац био издајник. Ђуретићев одговор је био одричан, уз претходно наведено образложење.
Ђуретић износи и наводе да је Тито у време Другог светског рата имао неколико тајних сусрета са Павелићем. За расправу о Калабићу битан је и амерички војни документ из којег се може сазнати да су све досадашње приче о судском процесу и смрти ђенерала Михаиловића лажне, наглашава у допису Ђуретић, прилажући преведен документ Војне обавештајне службе САД. У њему поверљив извор из Команде корпуса Пожега ЈВУО извештава америчког обавештајца да је Дража Михаиловић, тешко болестан од тифуса, у марту 1946. применом ратног лукавства „киднапован” на импровизованом аеродрому северозападно од места Рудо. Претходно је заробљен један од личних Михаиловићевих лекара који је под притисцима одао план кретања четничке команде. На аеродром су слетела два авиона са савезничким обележјима, из њих су изашли официри у савезничким униформама и договорили транспорт оболелог ђенерала у Италију на лечење. Тек када је Михаиловић укрцан и када су авиони полетели, четници су схватили да је реч о превари, али било је касно…
Судија Обрадовић је констатовао да је, осим Ђуретићевог, у Виши суд стигао и допис Градског комитета комуниста Ваљево. У њему се наводе информације о сарадњи Калабића са окупатором, злочинима четника и његовом убиству.
Комунисти у представци наводе делове из књиге „Историја равногорског покрета” у којима пише да је Милан Недић спровео легализацију резервних четничких одреда међу којима је био и одред Николе Калабића и ставио их под команду владиних јединица под окриљем окупатора.
У допису је наведен и низ злочина за које комунисти тврде да су их починили четници под командом Николе Калабића. Наведен је случај Живана Ђурђевића из села Балиновић код Ваљева којем су у пролеће 1943. године најпре заклали једног сина, а потом Живана живог пекли на ражњу. У Горњем Црниљеву код Осечине убијен је мештанин Александар Павловић Герла који је одбио да четницима спреми храну, у мају 1944. у Рајковцу код Аранђеловца заклане су сељанка Даринка Радовић и њене две ћерке. У селу Копљару код Аранђеловца 26. децембра 1943. Калабић и његова свита заклали су 22 особе, међу њима и једно дете, у селу Светлићу код Тополе у јуну 1944. заклали су породицу Чедомира Ђурђевића, у Вранићу у децембру 1943. заклали су или убили 72 житеља, наводе у допису ваљевски комунисти, додајући да је списак Калабићевих злочина огроман и да то Шумадија не може заборавити.
Поводом смрти Николе Калабића, комунисти се позивају на изјаву Александра Ранковића дату после смењивања, да је некадашњег команданта Горске гарде, као слободног што се тиче Удбе, убио њихов припадник у Београду на крају Савске улице, крајем 1946. године. Убио га је, како се наводи, јер му је Калабић за време рата поклао целу породицу.
Нова расправа у предмету по захтеву за рехабилитацију Николе Калабића биће одржана 19. марта у Вишем суду у Ваљеву.
