• Ekonomija

    Добар рачун приватних пензија

    Приватни пензиони фондови у Србији постоје већ дванаест година и сада већ око 190.000 људи уплаћује приватну пензију.

    То је тек око десет одсто свих запослених.

    Број оних који на овај начин обезбеђују сигурност у старости повећава се тек за неколико процената годишње упркос томе што је математика на страни приватних пензија.

    Јасно је, међутим, да је просечна зарада од само 420 евра ограничење да већи број људи о томе размишља.

    За приватне пензије највише уплаћују послодавци за своје запослене што је и разумљиво, јер на овај начин запослени, односно послодавци штеде зато што је уплата доприноса у добровољне пензијске фондове из средстава послодавца ослобођена плаћања пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање.

    Сада је тај неопорезиви износ 5.757 динара по запосленом месечно.

    Иако постоји могућност и индивидуалних уплата доприноса сада тек око 5.000 људи на тај начин обезбеђује будућу пензију.

    Према подацима Народне банке, у чијој су надлежности ове пензије, просечна месечна уплата доприноса је релативно константна и у септембру 2018. године износила је око 5.000 динара.

    Иначе, код нас постоје четири друштва која управљају имовином седам добровољних пензијских фондова.

     

    У овим фондовима кажу да рачуница показује да су приватне пензије исплатива инвестиција. Онај ко је почео са уплатама 2006. године са минималним неопорезивим износом, који је тада био 3.000 динара, на крају априла 2018. године (за једанаест и по година штедње) на свом личном рачуну у приватном пензијском фонду има готово два милиона динара што је око 16.800 евра. Принос након умањења свих накнада износи више од 738.000 динара.

    Уколико се остварени приноси индустрије пензијских фондова пореде са променом курса као и са кретањем инфлације, види се да је резултат позитиван. Просечан годишњи принос у последњих пет година био је 10,4 одсто, курс се мењао свега 0,8 одсто годишње, док је инфлација била 3,1 одсто годишње. Због стабилности курса и ниске инфлације у последњих неколико година резултати су још бољи зато што је повољнији однос између позитивних приноса фондова и кретања курса и инфлације.

    У приватним пензијским фондовима објашњавају да је за радне људе значајније да имају редовне улате у дужем временском периоду зато што се „плодови” штедње у пензијском фонду посматрају у дужем временском периоду када је најизраженији ефекат приноса на принос. Другим речима, уз редовне уплате, које не морају бити велике, у дужем временском периоду, могуће је обезбедити адекватну додатну пензију. Они који почињу раније са штедњом остварују већу акумулирану суму, чак и са истом стопом приноса и износима уплате.

    Досадашњи остварени резултати за чланове су веома позитивни и то не само због акумулиране суме, већ и зато што су приватни пензијски фондови до сада исплатили преко 70 милиона евра приватних пензија.

    У „Ђенерали осигурању” кажу да људи још нису препознали предности приватних пензија.

    – Њихов трошак за време радног века је мали у односу на крајњу добит. И ми морамо будућим члановима да предочимо неопходност штедње за треће доба. Штедња за пензију је искључиво лична одговорност, а када би у идеалном случају била праћена и додатним уплатама послодавца, једини је реалан вид задржавања животног стандарда на сличном нивоу као током радног века – кажу у овом осигурању. Такође рачунају на подршку државе у омасовљењу штедње и едукацији грађана о неопходности штедње за пензију.

    Да ли има назнака неких нових стимулација за уплате приватних пензија од стране државе питали смо у НБС, а из њиховог одговора јасно је да нема.

    – У складу са важећим Законом о порезу на доходак грађана, уплате пензијских доприноса од стране послодавца ослобођене су плаћања пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање за износе до 5.757 динара по запосленом месечно. Такође, уплате доприноса, које се обустављају и плаћају из зараде запосленог, ослобођене су плаћања пореза на доходак грађана до истог износа, одговарају у централној банци.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com