Биљана Чпајак

Бивши специјални изасланик ЕУ за Косово Волфганг Петрич изјавио је ових дана да је Косово у последње време изгубило симпатије Европске уније, јер слике Приштине у диму сузавца стварају представу да на Косову не постоји политичка стабилност.

„Насиље и демократија не иду заједно. Косово је изгубило многе симпатије током последњих месеци. Придружујем се апелима европске демократије да су коришћење психичког насиља, Молотовљеви коктели, брутално спречавање парламентарног процеса, активности кажњиве природе”, рекао је Петрич, који је био и главни преговарач ЕУ кад се 1999. године у Рамбујеу и Паризу разговарало о Косову.

Није, међутим, Петрич једини који је незадовољан оним што види на Косову. На седници Савета безбедности УН пре двадесетак дана француски амбасадор Франсоа Делетр оценио је да је политичка ситуација забрињавајућа и да је ометање рада скупштине неприхватљиво, уз нагласак да за насиље и реторику мржње нема места у друштвима каквим тежи Косово. Британски амбасадор у УН Метју Рајкрофт навео је, пак, да све то штети „косовском имиџу”.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић овакве примедбе у државама које су биле „спонзори неуспеле сецесије” дела територије Србије, тумачи као спознају на Западу да је „такозвана државност Косова неостварив државотворни пројекат, расадник организованог криминала, претња регионалној безбедности и зона неизлечиве политичке и социјалне нестабилности”.

Отуд питање докле ће Запад да трпи овакво Косово. Али и да ли би и према другима био толико толерантан и задржавао се само на упозорењима.

Слажући се са оценом да Косово губи симпатије ЕУ, политички аналитичар из Приштине Фатмир Шехоли за спорост у испуњавању критеријума за укидање виза више окривљује косовску владу него опозицију. Јер, сузавац и овакво понашање опозиције, како каже, појављују се у последњих шест месеци, а процена за либерализацију виза траје већ дуго, још од 2010. и времена кад је Хашим Тачи (нови председник, а тада премијер) обећао грађанима да ће без виза моћи да путују у ЕУ.

Шехоли указује и на друге проблеме с којим се Косово суочава годинама: страховиту корупцију и изузетно високу стопу незапослености.

„У веома кратком периоду, 2014/2015, Косово је напустило више од сто хиљада људи. Морамо да се суочимо са истином и да је Косово једва дало ’зелено светло’ за Специјални суд. Уместо да га сами формирамо, ми смо дозволи да нам тај суд формира међународни фактор”, објашњава Шехоли за „Политику”.

Због политизованог правосуђа нема правде за грађане Косова, а Унмик, Кфор и друге међународне организације сведоци су таквог начина рада. Ако се овоме дода сузавац у скупштини Косова и насилне акције (паљење аутомобила супругама високих званичника), јасно је, каже Шехоли, да то у великој мери отежава ситуацију и шаље веома лоше сигнале.

Да ли онда ЕУ „гледа кроз прсте” Косову?

Шехоли се не слаже с том оценом и подсећа да они нису добили ништа, сем потписаног ССП-а.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже, међутим, да је Косово, онакво какво је данас, једна „монструм творевина” ЕУ и НАТО-а.

„То је њихово политичко чедо. Направили су нешто што је једна врста криминалног Франкенштајна, нешто што је потпуно недефинисано”, оцењује Анђелковић.

Он нема дилему да грађани ЕУ никада нису имали превелике симпатије према Косову јер су се одавно сретали с криминалом и свим оним што долази с Косова. Анђелковић указује да Петрич заправо говори о (не)симпатијама западне политичке јавности према Косову, која је сама стварала то Косово, из геополитичких и других интереса.

Питање је, међутим, како каже, шта они данас могу да ураде.

„То је, заправо, обострана веза: многи политичари на Западу тесно су сарађивали с албанском мафијом. Та монструм творевина, Косово, и те како је интегрисана, на разним нивоима, с многим политичарима од значаја у ЕУ, тако да њима није лако да изађу из тога, јер се онда отвара Пандорина кутија прљавог веша, у којем су сви они до гуше. Да Косово, овако какво је, није тако финансијски и пословно повезано с европском политичком елитом давно би они изгубили толеранцију, јер су велика опасност за Европу, права темпирана бомба”, оцењује Анђелковић.

То се, према његовим речима, подједнако односи и на америчке политичаре, јер су они више стварали ту творевину, али и на европске, који су у великој мери користили профит од тога, оглашавали се као лобисти и многи од њих извлачили велики новац од албанске мафије. „Сад им није лако да се из тог блата извуку и мислим да се до краја неће ни извући. Сад ће почети једна врста притиска на косовске политичаре да пробају да култивишу многе ствари. Али верујем да Запад неће ићи превише радикално, јер је исувише у то уплетен, имају исувише путера на глави”, закључује наш саговорник.