Од средине априла пацијенти који буду желели да плате одређени преглед код лекара или снимање на неком апарату, то ће моћи да ураде и у државним здравственим установама. Закон о здравственој заштити који је прекјуче усвојен омогућава допунски рад здравственим радницима у матичној кући у поподневним сатима, односно када заврше своју смену. Лекари, сестре и техничари моћи ће да одлуче да трећину радног времена раде допунски у сопственој државној установи, а управни одбори болница и домова здравља одлучиваће о ценовнику прегледа.
У Министарству здравља појашњавају да ће пацијенти моћи да плате за све услуге, осим за оне за које постоје листе чекања. Здравствени радници моћи ће допунски да раде трећину радног времена у матичној установи и у још три приватне ординације. Цене прегледа биће конкурентне и ниже него код приватника, а за све услуге биће плаћени порез и доприноси. У овој институцији тврде да ће водити рачуна да се пацијенти не преусмеравају из редовне смене у допунску, што ће надлежни често контролисати.
– Закон ће бити објављен у „Службеном гласнику” сутра или у понедељак и након осам дана ступа на снагу. Да би могли допунски да раде здравствени радници морају да имају сагласност директора куће у којој су запослени за стално и да су у свом редовном раду обавили посао – истичу у ресорном министарству.
Иако је закон усвојен, директори здравствених установа још нису сасвим сигурни како ће се он у пракси спроводити, па чекају инструкције из Министарства здравља. Многи сматрају да је то добар пропис и за лекаре, који ће додатно да зараде, и за пацијенте, јер ће за мање новца него код приватника брже моћи да дођу до жељеног лекара.
– Када добијемо инструкције, размислићемо шта бисмо могли да радимо допунски. Инсистираћемо да лекари прво заврше свој редован посао и испуне бонусе, па тек онда допунски – напомиње проф. др Драгош Стојановић, директор КБЦ „Земун”.
Процене ће тек обавити и Клинички центар Крагујевац, чији директор проф. др Предраг Саздановић истиче да има специјалности које би могле да се укључе у допунски рад.
– На пример, интернисти, офталмолози, гинеколози, стручњаци за ОРЛ, могу да склопе уговор са нама за прегледе, али само, можда, у случају када су нам амбуланте празне. Најважније је да државне установе буду конкурентне на тржишту. Рецимо, узму се у обзир цене гинеколошког ултразвучног прегледа у пет приватних ординација и формира се нижа цена него код њих. Инсистираћемо да се плаћају не само лекари, већ и сестре и техничари који асистирају. Овај закон је потпуно у складу са оним који се примењује у другим земљама. Био сам на едукацији у болници у Марибору и тамо лекари од 17 до 22 сата имају своје амбуланте на државној клиници и уговоре са матичним клиничким центром – појашњава др Саздановић.
За проф. др Зорана Радовановића, директора КЦ „Ниш”, једна од најважнијих позитивних ставки новог прописа је омогућавање лекарима да зараде додатни новац како не би масовно одлазили у иностранство. Истовремено, болница може да заради додатни новац и да га искористи за поправку апарата или набавку модерних уређаја.
– Никоме није циљ да операционе сале буду празне. Управо у оно време кад је редован рад завршен, оне могу да се користе за допунски рад. Има случајева да пацијенти, рецимо, неће да буду оперисани у Врању, већ баш код нас и да за то хоће да плате. А ми то можемо да понудимо и да направимо тимове. То би могло, на пример, да буде корисно у случају операција жучне кесе или киле, где је битно да, уколико дође до компликација, одмах све може да реши под истим кровом болнице. Једна таква операција приватно кошта око хиљаду евра, а мислим да би сваки хирург желео да оперише за око 250 евра – додаје др Радовановић.
Међутим, нису сви одушевљени овим законским решењем. Удружење приватних лекара Србије, док је закон био у радној верзији, сматрало је да ће само повећати ниво коруптивних радњи, а против је и Удружење „Доктори против корупције”. Драшко Карађиновић, из ове организације, напомиње да допунски рад лекара нигде не постоји као категорија.
– Све се ради само да се не прича о суштини проблема, као што су листе чекања, и последицама допунског рада. То је сукоб интереса ако лекар заказује пацијенту допунски преглед у оквиру свог редовног рада – сматра Карађиновић.
Подсећамо да је законом из 2005. године било омогућено да лекар из државне установе може трећину радног времена да ради код приватника, што је било временски ограничено до краја 2008. Чланом 277. закона било је појашњено да особи која је запослена у државној установи пуно радно време, а настави да ради у приватној пракси и после децембра 2008. године, престаје радни однос у државној служби. Изменама прописа 2010. укинута је ова одредба, па су лекари наставили да раде и у државној и у приватној пракси. Пре десетак година у оквиру „вечерњих клиника” у неким државним установама могло је да се ради допунски на сличан начин како се то сада поново уводи, али је тај концепт, због бројних притужби, био укинут.
