Александар Вучић, премијер Србије, разговарао је јуче у Београду са амбасадором Кине Ли Манчангом о пројектима из области инфраструктуре и енергетике. Акценат је стављен на „Железару Смедерево”, коју је 18. априла преузео кинески партнер, али и термоелектрану „Костолац Б3” чији је почетак градње био најављен за Божић, али се на то још чека.
Како незванично сазнајемо, разлог кашњења јесте што се стално појављују нови проблеми који одлажу почетак градње. Извор „Политике” упућен у проблематику, каже, да је посао стопирало добијања грађевинске дозволе. Потом се чекало на решења грађевинске инспекције за градњу димњака на термоелектрани. Без одговарајуће дозволе димњак није смео да буде саграђен.
Посао пролонгира и расељавање домаћинстава са заштитног појаса Дрмно, чији су се мештани петицијом определили да затраже исељавање. Добра страна посла с Кинезима, који кредитирају градњу ове термоелектране, јесте то што је Влада Србије уплатила 105 милиона долара као аванс, како је уговором било и предвиђено.
Када ова инвестиција буде реализована Србија ће после три деценије добити први нови енергетски блок, снаге 350 мегавата електричне енергије. Изградња новог блока кошта 613 милиона долара, а проширење копа Дрмно 97,6 милиона. Овај пројекат је утолико важнији, ако се зна да се у „Костолцу” дневно произведе до 15 одсто укупне потрошње струје.
Рок за завршетак изградње термоелектране је пет година, а како је грејс период две године дужи, идеја је била, каже овај извор, да објекат делом и сам себе исплаћује уколико на време крене да производи електричну енергију.
За снабдевање новог блока Б3 потребна је годишње обезбедити око три милиона тона угља, због чега је неопходно проширења површинског копа, као и нова трафо-станица. Планирано је да проширење копа буде завршено за 42 месеца, односно 1,5 годину пре активирања блока Б3, што ће бити довољно за откривање нових количина угља за овај блок.
Нови блок у Термоелектрани „Костолац”, требало би да буде прикључен на електроенергетску мрежу од 2020. године.
У оквиру друге фазе обухваћени су и нови захтеви који се односе на новоусвојену европску регулативу и који се тичу смањења емисије гасова, а сви стандарди су усклађени са важећим прописима Србије, каже овај извор.
