Влада Србије је 2018. године за мере популационе политике определила 566 милиона динара, готово пет пута већу суму у односу на претходну годину.
И поред свега што је учињено последњих година, Србији прети демографтска катастрофа у наредних пола века, поручио је др Иван Ж. Маринковић, научни сарадник Института друштвених наука на Стручном скупу представника регионалних и локалних медија који је одржан је у Визиторској сали Туристичке организације у Тополи.
Од 232 земље свету, само у 32 се бележи депопулација.
Према статистичким подацима смањење броја становништва због негативног природног прираштаја бележи се у само 18 земаља на свету. Осим Јапана све остале земље са негативним прираштајем су из Европе.
На старом континенту, како неки називају Европу, у само 13 земаља бележи се депопулација као последица два негативна фактора, односно и негативног природног прираштаја и емиграције, односно исељавања становништва.
Нажалост, Србија је међу тих тринаест земаља. Од 1991. године у нашој земљи су негативне обе компоненте које утичу на депопулацију.
Шездесетих година прошлог века у Србији се годишње рађало око 160000 беба, а сада се бежи готово 100000 мање порођаја.
Према речима др Маринковића кључни проблеми у Србији су све већа просечна старост становништва која је већ преко 43 године, низак природни прираштај и одлив становништва.
По његовом мишљењу борбу за села и варошице смо већ изгубили, сада нам предстоји борба да спашавамо градове попут Врања, Ваљева или Бора.
У идеалним условима каквих сигурно у Србији неће бити, односно да однос миграције и емиграције буде на нули до 2061. године, само на основу смањења становника због негативног природног прираштаја у Србији ће бити 3 милиона становника мање него данас.
Доктор Маринковић истиче да је најтежа ситуација на на југу и истоку Србије.
Као кључне узроке депопулације Иван Маринковић истиче недовољну репродукцију и нарушену старосну структуру становништва.
Смањење смртности бољом здравственом заштитом Маринковић види као куповину времена за предузимање других системских и стратешких потеза државе.
По његовом мишљењу кључно је променити старосну структуру становништва, континурано, а не ад хок подстицати рађање и имиграцијом одређеног броја нових становника Србије.
Маринковић сматра да то треба радити пажљиво и да број новопридошлих становника не би смео да пређе цифру од 10 посто становника Србије и да ту треба бити посебно обазрив.
На скупу у Тополи покренута је акција за формирање покрета за борбу против беле куге који ће бити отворен за све заинтересоване организације и појединце.
Организатори су иницитирали и покретање фестивала документарних телевизијских и филмских остварења са тематиком борбе против депопулације.
Ниш, Топола, новембар 2018. године
Текст и фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
