Предавање интригантног назива „Улога племићких жена у друштвеним мрежама пре интернета. Повезивање Србије и Европе у средњовековно и рано модерно доба” које је одржала др Јелена Ердељан у просторијама ЕУ инфо центра, изазвало је велико интересовање, а односило се на династичке бракове и политичке савезе који су засновани и одржавани посредством племићких жена. Оне су, захваљујући својој истакнутој позицији и пореклу, креирале и одржавале контакте и стварале тадашње друштвене мреже кроз кореспонденцију и ходочашћа, ктиторство и добротворне институције, школе и болнице, осниване под њиховим надзором.
У средњовековно и рано модерно доба племићке жене су повезивале српске задужбине, рецимо манастир Градац из 13. века или задужбину на Фрушкој Гори из 16. века, са европским и светским центрима попут Рима и Јерусалима, Барија и Будимпеште, Цеља и Цариграда.
– Пореклом из владарских кућа, племићке жене су одржавале везе између различитих људи, конфесија, регија и политичких опција, успевајући, истовремено, да задрже висок степен сопствене индивидуалности као персоне велике харизме и духовне и интелектуалне инспирације – каже за наш лист Јелена Ердељан.
Наша саговорница подсећа на улогу Јелене Анжујске, која је пореклом везана за владарску лозу Анђела, а управљала је Зетом и била ктитор православних, фрањевачких, доминиканских, католичких цркава. Помиње и султанију Мару Бранковић, кћерку деспота Ђурђа Бранковића, супругу османског султана Мурата II, ктиторку и покровитељку светогорских манастира, посредницу између Порте у Истанбулу и хришћанског света, нарочито на Балкану.
– Посредством династичких веза племићке жене одржавале су врло живе политичке и друштвене везе. Марина сестра Катарина Кантакузина Бранковић, удата за цељског грофа Улрика Другог, била је титуларна краљица Загреба, и у овом граду и данас српска гимназија носи њено име. Њихов брат деспот Стефан Бранковић био је ожењен Ангелином из рода Аријанита Комнина са подручја данашње Албаније, која је била ктитор манастира Крушедол. Њена деца и унуке наставили су њену мисију као покровитеља културе, посебно Милица Деспина Бранковић која је била удата за влашког војводу Њагоја Басарабу, а позната је и као ктиторка манастира Куртеа де Арђеш на територији влашке кнежевине. А Барбара Франкопан Бранковић, жена Вука Гргуревића Бранковића, између осталог је запамћена по томе што је поклонила реликвијар фрањевачком манастиру у Ријеци, где су сабране мошти више светитеља, које су биле на двору деспота Ђурђа Бранковића – истиче Јелена Ердељан.
Предавања се одржавају сваког другог четвртка од 18 часова у просторијама ЕУ инфо центра, који је културни центар делегације ЕУ у Србији, у Краља Милана 7, а циклус су осмислили професори историје уметности Иван Стевовић и Јелена Ердељан.
Посетиоци су до сада чули предавања „Европа – историја и значење имена” др Владе Станковића, „Звуци дунавског региона” др Миомира Мијића. Седмог априла Александар Гаталица говориће на тему „Први светски рат као прва велика борба за физиономију 20. века”, 21. априла о Србији и Светском савету цркава говори др Растко Јовић, а петог маја др Дубравка Стојановић одржаће предавање „Од калдрме до асфалта: почеци европеизације Београда”.
Станко Црнобрња 19. маја излаже на тему „Љуљај ме нежно. Прва српска златна ружа Монтреа”, а другог јуна Бојана Бурсаћ Џалто говори о изазову брендирања европских градова – од Ајфеловог торња до „Београда на води”.
Следи предавање др Снежане Вељковић (16. јуна) „Хипократ у Великом рату – савезничке медицинске мисије у Србији 1914–1918”. „Други и Другост у традицији Запада и Истока”– тема је др Давора Џалта 30. јуна. О одевању у модерној Србији говори Драгиња Маскарели 14. јуна. Пријаве за посетиоце су обавезне преко телефона 4045-400, а серијал се наставља на јесен.
