Родитељско гунђање због оцена и приговарање типа „да ли си научио оно, јеси ли завршио ово”, треба заменити изражавањем очекивања „тражим од тебе да имаш такве оцене и очекујем то”. Мајке и очеви требало би да износе захтеве, а са друге стране не смеју никако да престану да негују блискост са својим дететом и забораве на обавезне заједничке дневне активности, као што је, на пример, шетња. Чак је и заједничко гледање „грозних” серија боље него не дружити се, сматра Бранка Тишма, психолог у београдској ОШ „Лазар Саватић”, и наглашава да је „свако дружење родитеља и деце лековито”.

Ово је савет који она упућује родитељима после најновијег случаја самоубиства ђака због лоших оцена у школи. Реч је о несрећи која се у понедељак догодила у околини Медвеђе, када је дванаестогодишњи Н. М. прекратио живот пуцњем у главу из очевог пиштоља, а медији наводе да је у опроштајном писму истакао да „не може више да издржи критике због лоших оцена у школи”.

У овом случају очигледно је велика усамљеност пресудно утицала на дечакову одлуку да повуче ороз, сматра Тишма. Она верује да је тај осећај превагнуо у тренутку, али да то не значи да је малишан био усамљен дуго, у неком претходном периоду. Тишма упозорава родитеље да реагују на сваку видљиву промену код деце у пубертету, било да се она односи на изглед, понашање или навике и да они морају да се мењају у контакту са децом.

– Није битно да ли ће успети да извуку из малишана информацију шта их мучи, већ је основно да им ставе до знања да су увек ту за њих, да су им сигуран ослонац и да, када пожеле, имају коме да се обрате. Родитељ је једна од особа које су увек уз дете, колико год да га критикује и колико год да оно изневери очекивања. Битно је деци усадити то сазнање у свест. Понекад се љутимо на децу и кажемо им свашта, што у ствари не мислимо. Они то озбиљно прихватају – истиче Тишма и додаје да је кључно да се не изгуби блискост са децом која се негује кроз заједничке активности.

Ђацима који попусте у школи она саветује да се обрате разредном старешини, са којим су многи блиски, или школском педагогу и психологу.

– Ђаци нас питају шта мислимо и често се не слажу са оним што чују, али је битно да после размишљају о томе. Ја немам унапред припремљен одговор за сваког ђака, нити решење његовог проблема. Али сам ту за њега да заједно откријемо где кочи у учењу. Ми психолози знамо принципе на основу којих се учи и настојимо да откријемо који су облици учења за које дете најбољи. Битно је да им одмах нагласим да сам сигурна да могу да овладају градивом и да ћемо наћи начин како – истиче Тишма принцип којим би требало да се руководе и родитељи ђака који попусте у школи.

– Са децом треба бити стрпљив, развијати им радне навике и пре поласка у школу и усадити им идеју да се не учи за оцене, већ за живот – истиче Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”. Самоубиство дечака никако не може бити модел за тумачење проблема повезаних са учењем – наглашава она. – Учење и успех у школи могу да буду индикатори менталног здравља деце, показатељ нивоа пажње, интелигенције и расуђивања. Јасна порука стручњака је да решење није сложено, да излаз постоји и да је живот највећа драгоценост коју један човек може да има.

Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, под покровитељством Министарства здравља, у јануару је покренула прву Националну СОС линију за превенцију самоубиства, чији је број телефона 011/77-77-000.

Погрешно је да родитељ учи са ђаком или уместо њега

Проблем данашњих ђака је у погрешној организацији времена и начину на који уче. Време им је расплинуто између гледања у мобилне телефоне, серија, пријатеља, друштвених мрежа, игрица, а домаћи задатак одлажу откако дођу из школе до после вечере.

– Онда га оставе за сутрадан, некад га ураде, некад не. Такве ружне навике морају се искоренити да не би одвеле у проблеме. Велика је родитељска грешка када уче са дететом или чак уместо њега. Треба га пустити да само научи лекцију, а онда сачекати да прође око два сата, затворити уџбеник и испитивати га. То што чита, а не размишља о градиву и репродукује га непосредно после таквих ишчитавања, не помаже – наглашава Бранка Тишма.

Црни примери из претходних година

– април 2018: М. П. (14) из села Станце код Врања покушао да изврши самоубиство вешањем због слабих оцена у школи

– април 2016: због лоших оцена у школи М. Б., ученица седмог разреда из Неготина, скочила са силоса

– март 2014: две ученице седмог разреда ОШ „Јожеф Атила” у Новом Саду покушале да се убију у школском тоалету док је трајао родитељски састанак. Једна је покушала да пресече вене на руци, а друга, кад је угледала крв, одустала од тога

– новембар 2012: Д. Б. (15), скочила са терасе трећег спрата зграде у у Београду, полиција сумња да се убила због лоше оцене из енглеског

– новембар 2010: обесио се дванаестогодишњак из села Вионица код Читлука, полиција сумња да су мотив слабе оцене

– „црни” септембар 2007: због јединице из математике М. С., ученица друге године Средње хемијске школе из Лесковца, покушала да се убије попивши већу количину лекова. Због слабе оцене из математике Ј. Г., ученица Пете београдске гимназије, дигла руку на себе. Хицем из пиштоља у породичном стану у Београду, из непознатих разлога, убила се С. Б. (17)