BEOGRAD – Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je večeras da se traži rešenje za novinsku agenciju Tanjug, navodeći da se u Srbiji poštuje evropski princip da država treba i mora da se, gde god je to moguće, povuče iz najvećeg broja medija, ali da tu postoje i izuzeci.
Vukosavljević je za televiziju N1 rekao da je jasno da na terenu EU postoje izuzeci od tog principa koji su vrlo usko tumačeni i da se oni u najvećem broju slučajeva odnose na novinske agencije koje su pretežno u većinskom ili potpunom vlasništvu države.
Prema njegovim rečima, kada se pozivamo na principe EU, nesumnjivo je da ne postoji jedinstven princip, osim osnovih principa da je potrebno i celishodno da država odstupa iz vlasništva u medijima gde je to moguće, ali to ne znači nužno svugde i u svakoj prilici.
„Ako se povuče iz 99 odsto, ostaje taj jedan posto u margini. Mi proučavamo te slučajeve u nekim državama, vrlo delikatno je pitanje. Svaka država ima svoje specifičnosti, postoji tradicija, okolnosti, potrebe društva, potrebe duha vremena, trenutka. Ovim svojim stavom ne prejudiciram odgovor, već ukazujem na to da ćemo se sa dužnom pažnjom posvetiti delikatnosti te teme“, rekao je Vukosavljević.
On kaže da nije zauzimao principijelne stavove s tim u vezi, ali da je već rekao da će u brzom roku, od dva do tri meseca, sigurno biti ispitane sve okolnosti, kako bi se videlo šta su to specifičnosti našeg tržišta, šta je evropska zakonodavna praksa, šta su uzusi profesije i šta je u ovom trenutku najcelishodnije za interese države Srbije.
„Ne razmatramo mogućnost da Tanjug ponovo počne radi kao vladin medij, nego ispitujemo sve okolnosti koje će dovesti do nekih od mogućih posledica, a to je da Tanjug bude vladin medij u nekom delu, da Tanjug uopšte ne bude vladin medij u bilo kom delu i neko treće rešenje koje je između ta dva“, kaže ministar.
Vukosavljević kaže da je o tome razgovarao sa brojnim ambasadorima zemalja EU, koji su često postavljali pitanja iz oblasti medija, te da ih je zamolio za konsultativnu pomoć.
„Evropski princip je da država treba i mora da se povuče gde god je to moguće iz najvećeg broja medija, taj princip se poštuje u Srbiji. Međutim, od te prakse postoje izuzeci“, rekao je Vukosavljević i napomenuo da država Francuska finansira novinsku agenciju Frans pres, a nabrojao je i niz drugih primera, kao što su novinske agencije u u Slovačkoj, Sloveniji, Bugarskoj i Hrvatskoj.
To je, navodi, tema koja zahteva punu odgovornost i posvećenost.
„Jednom kada budemo zauzeli stav s tim u vezi, taj će stav biti čvrst i jasan i zasnovan na principijelnim okolnostima, i domaćim i međunarodnim, i na lokalnim specifičnostima koje Srbija kao i svaka druga država ima“, zaključio je ministar.
Nismo izolovano ostrvo u medijskoj sferi
Ministar je izjavio da Srbija „nije izolovano ostrvo u medijskoj sferi“ kada je reč o vlasnicima medija koji nisu iz te sfere.
„Vlasnici razlicitih medija u svetu su ljudi koji nemaju veze sa medijima, nekad su to banke, fondovi, privatnici. Zakoni tržišta su svirepi zakoni – onaj ko ima novac, ko smatra da mu određena zona delovanja može doneti profit on postupa u tom pravcu“, rekao je Vukosavljević.
Povodom zamerki da često vlasnici medija u Srbiji nisu iz sfere medija, ministar je naveo da, ako se nešto stavi na prodaju, onda se ne može zakonom usloviti ko će biti kupac, te da je to situacija koja nije nesvakidašnja.
Ministar je, povodom podataka da su vlasnici Studija B posle privatizacije dobili skoro polovinu sredstava koje su uložili u kupvinu te televizije, kazao da je privatizacija Studia B bila obavljena mimo gradskog sekreterijata za kulturu i da on nije učestvovao u tome.
„Kada je reč o konkursima koje će organizovati Ministarstvo, uvek u podeli sredstava ima nezadovoljnih. Mi ćemo razmotriti žalbe na rad komisija koje su radile, ali načelno gledano nema te situacije kada se raspolaže budžetskim sredstvima da će svi aplikantni biti zadovoljni“, rekao je Vukosavljević.
Upitan o nedavnoj izložbi „Necenzurisane laži“, koju je priredila Služba za informisanje Srpske napredne stranke u beogradskoj galeriji „Progres“, Vukosavljević je rekao da nije bio na toj izložbi, ali da je video iz medija.
„Ono što je faktički nesporno je da je to neka vrsta pres klipinga. Sve što se nalazi na toj izložbi jeste bilo na naslovnim stranama medija. Niko ništa nije ubacio što se nije desilo u medijima“, rekao je Vukosavljević, a odgovarajući na pitanje kako komentariše to što je organizator politička partija, kaže da mu to „uopšte nije lišeno logike“.
Povodom navoda karikaturiste „Politike“ Dušana Petričića da je otkaz dobio zbog svoje oštrine i bavljenja premijerom Aleksandrom Vučićem, što je demantovao taj list, Vukosavljević je rekao da je to vrlo delikatna situacija, te da je Petričić bez sumnje jedna od naših najvećih karikaturista i ilustratora, sa izuzetnom međunarodnom reputacijom, a da karikaturisti uglavnom napadaju vlast i da je to logično.
„Ne bih mogao da se opredelim u toj situaciji. Stav kuće „Politika“ je relevantna stvar, oni kažu da su druge okolnosti bile u pitanju. Pretpostavljam da nije moguće da je reč o nekoj cenzuri“, kaže Vukosavljević i navodi da veruje da su u pitanju neki drugi razlozi.
Ministar kaže da ne veruje da bi „Politika“ rizikovala da izazove takav skandal, te da ne veruje da bi neko rizikovao sa nekim cenzorskim gestovima i postupcima.
Prekinuću v.d. stanja u ustanovama kulture
Ministar Vukosavljević izjavio je da će prekinuti „v.d. stanja“ u ustanovama kulture i da će do kraja januara 2017. biti poznati svi direktori u tim institucijama.
Ministar je za televizuju N1 rekao da od 26 ustanova kulture čiji osnivac je Republika Srbija, u devet su v.d. stanja, i to u Narodnom pozorištu, Beogradskoj filharmoniji, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju primenjene umetnosti, Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, Muzeju žrtava genocida, Muzeju „Staro selo Sirogojno“, Arhivu Jugoslavije, i CIK.
„To je mnogo“, kaže Vukosavljević i dodaje da će v.d. stanja biti otklonjena u najbržem mogućem roku.
Prema njegovim rečima, u najkraćem roku biće imenovani ili dopunjeni upravni odbori koji će imati zadatak da raspišu redovan konkurs za izbor direktora ustanove kulture.
„Ti će procesi ili biti završeni ili biti pri završetku do kraja ove godine. Ako bismo se videli krajem januara sledeće godine ja ću moći da vam kažem da su svi konkursi završeni, i sve ustanove kulture imaju redovno stanje direktora“, kaže Vukosavljević.
Ministar je naveo da se intenzivno radi na strategiji kulturne politike, što je prioritet broj jedan, i da se nada da će biti spremna za javnu raspravu na početku sledeće godine.
Govoreći o budžetu za kulturu, Vukosavljević kaže da je budžet za kulturu 0,6 posto, te da su to najmanja izdvajanja iz budzeta u Evropi i da nije dovoljan za sve potrebe kulture.
„Kako nam se država bude ekonomski stabilizovala, tako će biti logično da se povećaju odvajanja za kulture. Vrlo mi je važno da se stvari pomeraju unapred. Ali mi je jasno kao građaninu da su vapajuće potrebe u zdravstvu, pravosuđu, obrazovanju, poljoprivredi. Ako bi svako iz našeg resora rekao meni sada treba više, došlo bi do konfuzije“, kaže Vukosavljević.
Kada je reč o nacionalnim penzijama, Vukosavljević je rekao da nije sporno da nagrade treba da postoje, nego način na koje su one dodeljivane, te da će se nastojati da se „procene kriterijumi i izlože sudu javnosti principi po kojima će postupati“.
„Postoji nepodeljeno jedinstvo da zaslužni umetnici moraju da dobiju priznanje. To nije sporno, sporno je bilo sprovodenje i kriterijumi. Iznos nije sporan. Nisam siguran da ti konkursi treba da se dešavaju svake godine. To nije konkurs. Odlučivanje mora da bude kontinuirana stvar“, kaze Vukosavljevic.
Povodom nedavnog sastanka sa većinom bivših ministara kulture, Vukosavljević kaže da taj sastanak koji je inicirao nije bio „protokolaran“, te da je želeo da pošalje poruku da je kultura prostor za „okupljanje i jedinstvo“ i da kultura treba da bude izvan politike.
Dogovor je, kaže, da se sastaju i ubuduće, te da su za njih vrata ministarstva „uvek otvorena“.
Foto Tanjug/D. Kujundžić, arhiva
