Бујановац – Не знам хоће ли Демократска партија, на чијем сам челу, учествовати на предстојећим превременим парламентарним изборима. Председништво још није донело одлуку, а колико знам, ни друге политичке партије које окупљају Албанце нису се изјасниле тим поводом. Пре две године нисмо учествовали, изузимајући Партију за демократско деловање. За сада нема никаквог договора међу партијама око евентуалне заједничке листе, треба прикупити 10.000 потписа, а то је тешко, каже на почетку разговора за „Политику” Нагип Арифи, председник општине Бујановац и Демократске партије.

На локалне изборе ипак излазите?

Ту је већ све познато. Све албанске партије излазе, на изборима ћемо наступити самостално, а после избора ћемо видети. Могуће су постизборне коалиције с онима којима је наш програм прихватљив. Никог не искључујемо као будућег коалиционог партнера. Нисмо у лошим односима ни са једном партијом.

Како коментаришете одлуку Стејт департмента да Јонуза Муслијуа, вашег коалиционог партнера, стави на црну листу?

Нисам видео тај списак. Колико знам, на њему није само Јонуз Муслију, мислим да више од сто грађана, пре свега српске националности, нема право приступа на тло САД. То није проблем наше локалне самоуправе, то је проблем државе. Она треба да затражи објашњење око стављања Муслијуа на листу непожељних. Јонуз Муслију је председник Скупштине општине и Националног савета Албанаца, учествује у разним министарствима на свим састанцима на које га позивају и, колико знам, веома је активан. Свака делегација, било инострана, било домаћа, која дође у Бујановац, неизоставно се састане и с њим. А он је до сада одржавао редовне везе с амбасадама САД у Београду и Приштини. Тим ме је више све то изненадило.

Муслију је најгласнији кад је реч о албанским уџбеницима задржаним на царинском терминалу у Прешеву. О чему се ту ради?

Реч је о донацији Министарства просвете Републике Косово Националном савету Албанаца. Већ је пети месец како два камиона пуна уџбеника и књига ту стоје. А Министарство просвете Србије још није дало сагласност за употребу тих уџбеника. Не одлучује ни позитивно ни негативно шта ће бити с њима. По мом мишљењу, оно тиме дискриминише Албанце. Поставља се питање – како Срби на Косову уче по плану и програму Министарства просвете Србије, а Албанцима у „прешевској долини” није дозвољено да користе косовске уџбенике. Ако Влада Србије мисли да унутар тих уџбеника има нешто што није дозвољено, нека каже. Математика је математика. Два плус два су четири, и у Србији, и у Вашингтону, Бриселу и у Бечу… Шта је проблем, нека се каже.

Речено је и јасно и гласно. У неким уџбеницима се Адем Јашари велича као национални херој.

Јесте, премијер Александар Вучић је тако нешто рекао приликом отварања одељења суботичког Економског факултета у Бујановцу. Али то је рекао негде на ходнику, не на свечаности.

Рекао је то на конференцији за новинаре…

Рекао је на ходнику, он је премијер, он може да каже на ходнику шта хоће. Ми тражимо иста права која имају Срби на Косову, ни мање ни више од тога. Нека се употреби стандард реципроцитета. Србију очекује отварање поглавља 23 и 24, која се односе на људска права. Не може једна држава да уђе у ЕУ ако није загарантовала националним мањинама једнака права која Срби на Косову имају. Тражимо само оно што је загарантовано Европским конвенцијама о људским правима.

Председник сте општине која је у Србији. Малопре сте рекли „република Косово”. Знате да Србије не признаје и неће признати такав статус јужне покрајине.

Није битно да ли ви признајете да је Косово република или није. То је ваш проблем. Косово је као такво признато од 111 држава на свету. Да ли ви признајете или ја, није битно. САД су га признале, признала га је већина чланица ЕУ… Мислим да је то незаустављив процес.

Али не признаје га Република Србија?

Колико знам, премијер Србије и Косова не договарају се око неких ствари да то после не би било признато. Не би седели за истим столом…