„Е-новине престају са радом после осам година јер су под терористичким нападом фоторепортера, њихових адвоката и суда”, каже за „Политику” контроверзни београдски новинар и уредник „Е-новина” Петар Луковић. Злонамерни ће рећи да су пре очекивали да ће овај портал, који с поносом истиче пријатељску приврженост бизнисмену Станку Суботићу Цанету, престати са радом због пресуда које су добијали главни јунаци Луковићевих текстова него због тужби фоторепортера. Луковић, међутим, каже да само ове недеље мора да се пред судом појави пет пута. „Е-новине” су тужене јер су на неким фотографијама изоставили да потпишу аутора, а негде је уредник дао себи за право да сам кадрира фотографију. Међутим, тврди Луковић, све те фотографије далеко су од уметничког дела.
– Највећи број мојих колега прво контактира редакцију која је без питања објавила одређену фотографију инсистирајући на договору о надокнади. Али ако друга страна не реагује правду потраже на суду – наводи Манчић.
– Један фоторепортер обратио се суду због фотографије са скупштинске седнице на којој су Борко Стефановић и Вук Јеремић. Ту је реч пре о документу него о уметничком делу, али нас та фотографија кошта 170.000 динара. До сада смо исплатили 439 динара, јер више нисмо имали. Фоторепортери и адвокати користе рупе у закону да би се брзо обогатили тако што на мафијашки начин наплаћују наводну душевну бол. Ми смо прва жртва њихове похлепе, јер су у могућности да легалном пљачком уништавају медије – каже Луковић и додаје да га не изненађује што је изостала реакција новинских удружења и других редакција на вест да једна редакција престаје да ради.
Прилика да се стане на пут фоторепортерима пропуштена је пре месец дана, када су посланици одбили незграпно тумачење Одбора за уставна питања и законодавство према којем новинска фотографија није ауторско дело. Наиме, Закон о ауторским и сродним правима фотографију не само да је ставио у повлашћен положај у односу на остале новинарске производе, већ је изједначио са сликом, скулптуром, филмом, позоришном представом… Најједноставније, овај пропис не прави разлику између фотографије поврћа из хипермаркета и Роденове скулптуре.
Али праве муке редакције имају због накарадног судског тумачења одредбе закона која каже да послодавци права на фотографије, које су аутори снимили извршавајући радне обавезе, имају само у наредних пет година. Управо се то решење све чешће злоупотребљава, па фоторепортери и адвокати специјализовани за такве случајеве лове медије који објаве фотографију старију од пет година и покрећу тужбе. А судије само одређују висину казне.
Жртве су подједнако и штампани и електронски медији, велике редакције и портали који броје мање од 10 новинара. А надокнада коју морају да плате фоторепортерима за душевну бол одређује се у сладу са ценовником Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (ЛУПУДС).
– Радио телевизији Србије (РТС) је један реномирани фото-сервис понудио 1.500 фотографија за 1.000 евра месечно. А ми ћемо вероватно морати да колеги из „Политике” платимо више од 500 евра за надокнаду нематеријалне штете. И то зато што смо његову фотографију полице са хлебом кадрирали у телевизијском формату. Никако не споримo ауторска права фоторепортерима, али се мора знати шта је уметничко дело. Ова фотографија то свакако није – каже одговорни уредник интернет портала РТС-а Љубиша Обрадовић.
