Суботица – Адвокат Андрија Илијин имао је иза себе невероватних 75 година радног стажа, али ипак није успео да прими ниједну пуну пензију. Кад је умро, пре непуних месец дана, у 88. години, са Републичким фондом за пензионо и инвалидско осигурање још је био у спору, који сада наставља његов син Драган.
Андрија Илијин имао је буран живот, јер је још као младић са непуних 16 година ступио у НОБ, прошао Сремски фронт као припадник 10. крајишке бригаде, био тешко рањен у борби и до краја живота носио у телу гелере. После рата почео је да ради у полицији, паралелно је завршио гимназију и Правни факултет, да би према тадашњим потребама службе био пензионисан 1967. године. Имао је непуних 40 година живота, а са бенефицираним радним стажом у полицији и ратним годинама – 30 година стажа.
– Отац је онда одлучио да стажира у суду, положио правосудни испит и новембра 1968. године уписао се у именик адвоката Војводине. Као адвокат радио је све до јуна 2014. године, пуних 47 година. Мислим да је његова канцеларија била са најдужим стажом у Суботици – каже Андријин син Драган.
У полицији је Андрија стекао старосну пензију, али пошто је отворио приватну адвокатску канцеларију, првих 25 година (по тадашњим законима) на њу није имао право, присећа се Драган. Тек после промене прописа добијао је половину износа на пензијском чеку.
Одлука да настави да ради сигурно је Андрију Илијина учинила дуговечно активним чланом друштва, али му је донела невоље у покушају да оствари своја права. Док је радио као адвокат, морао је поново да уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско и здравствено осигурање. Иако је тврдио да за тим нема потребе, јер је већ остварио право на пензију, локалне службе су пресудиле да мора да уплаћује доприносе и то под претњом извршења и пленидбе.
Тако је Андрија Илијин још додатних 47 година уплаћивао себи пензијско осигурање. А пошто је то чинио по два основа, у два различита посла током живота, сматрао је да му онда следује и двострука пензија.
– У суђењу, које је са пресудом Врховног суда исцрпло све правне инстанце у земљи, суд је оценио да отац по начелу солидарности треба да се одрекне једне пензије. Био је врло љут, јер је пензија стечено право, па је био убеђен да нико не може да је одузме. Ипак, није био расположен да задовољење тражи у Стразбуру, јер је био и велики патриота – наводи Драган Илијин.
Кад већ није успео да оствари две пензије из свог двоструког радног стажа, Андрија Илијин је прошлог јуна тражио да му Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање надокнади уплаћене доприносе, и то за последњих 10 година, колики је рок застаревања.
Како нам објашњава Миодраг Кунић, адвокат који је преузео предмет Андрије Илијина, свака уплата у последњих 10 година је документована и њихов укупан износ са каматама је 616.593 динара. У Основном суду у Суботици сматрали су да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање треба овај износ да врати адвокату. У пресуди стоји да је РФЗПИО новац стицао без основа, а образложено је и да, после уплаћених 45 година стажа, што је максимални стаж, нису имали основа да и даље траже уплате. Адвокат Кунић каже да је овај предмет сада на другостепеном суду, јер се РФЗПИО жалио на пресуду.
– Мој отац и поред дугог радног века никад није примио ниједну пуну пензију, нити му је ико израчунао колико би она требало да износи. Његову пензију као породичну сада би требало да добија мајка, и то је један од разлога што желим да се утврди висина очеве пензије. Ово је и питање праведности и социјално одговорне државе, која треба да поступи правично према некоме ко је, иако изгледа није морао, уплаћивао пензијско осигурање у којем није ни уживао – истиче Драган Илијин.
