Несносан смрад и невероватан призор незамислив за 21. век и главни град дочекаће случајног посетиоца који забаса у Улицу Падинска скела бб, на општини Палилула где се налазе остаци некадашње Ветеринарске управе „Глутин”. Непријатан мирис и „слика” који га запахну када савлада излокани и трњем обрастао пут потичу од око 300 тона костију остављених на овом простору још пре петнаестак година. Али, из дворишта некадашње моћне фирме која се бавила прерадом кланичког отпада не прети само еколошка катастрофа због костију, већ и због хемикалија изливених по некадашњем фабричком кругу смештеном у близини природног канала Визељ.

О овој еколошкој бомби која више од деценије пулсира над Панчевачким ритом и као мач виси над здрављем житеља овог места јавност су ових дана обавестили чланови невладине организације „Еко-Панчевачки рит”.

– Наше удружење је 3. фебруара добило пријаву да се на овом простору налазе кости животиња. На терен је изашао наш представник, прегледао комплекс и суочио се са невероватним призором. Осим фосилних и нераспаднутих костију, на више места открио је неидентификовани хемијски отпад. На једној локацији су расута мазива, на другој бурад са остацима жућкасте стврднуте масе, на трећој локацији су упаковане кристализоване материје, на четвртој неке материје налик стврднутим нафтним дериватима. И даље овде постоји базен и отворени бунар са мазутом који је некада коришћен за грејање – објашњава Зоран Јанковић, председник удружења грађана „Еко-Панчевачки рит” које броји око 200 чланова и више од 2.000 симпатизера.

Већина тих хемијских супстанци је на отвореном. Изложена је киши и снеговима па подземним каналима стиже у Визељ.

– Колико је ситуација озбиљна говори и податак да се у једном делу комплекса налазило чак седам цистерни од прохрома у којима су се биле хемикалије за штављење коже. Лопови су те цистерне преврнули, исекли, а садржај се излио у земљу. Хемикалије су нестале под тлом, али су и даље у некадашњој кожари остале тоне неискоришћених кожних материјала. И хемикалије и коже и кости налазе се близу канала Визељ који пролази кроз Ковилово, Борчу, Крњачу, део Котежа и одлази у Дунав – истиче Јанковић.

Крај Визеља је и шеталиште, а користе га пецароши, али и светски прваци у кајаку за тренинге.

– Одлив опасних материја, било од костију било од хемикалија, може да утиче и на кајакаше, и на пецароше и на шетаче… могу да добију неко кожно обољење или инфекцију. Кости су дотеране у моменту када су радници „Глутина” ступили у штрајк пре око 14 година. Ветеринарска инспекција је долазила и тражила да се кости одвезу на спаљивање, али радници јој тада нису одобрили улазак у круг фабрике. Зато су те кости остале. Касније је фирма отишла у стечај, па је угашена, а од ње је остала дивља депонија животињских костију – прича Јанковић.

Ветар, киша и снег уништили су ткива некадашњих бикова, крава, свиња… али ако се мало помере површинске кости виде се и делови скелета на којима се задржало месо.

– Питао сам месаре да ли је могуће да органске материје остану на костима и после толико година, објаснили су да то може да се догоди. Посебно ако кости нису изложене сунцу и падавинама. Због тога и не чуди што у једном делу дворишта и даље леже отпаци које нису „спрале” кише. Ту долазе кучићи, пацови, шакали, лисице… претурају по њима и хране се. Пошто се те животиње крећу, може се догодити да пренесу разне болести и заразе – напомиње Јанковић.

Решење постоји, каже, само је потребна добра воља власника парцеле.

– Кости могу да се одвезу на спаљивање у цементару, у Беочину. То је можда најлакше решење јер цементара сарађује са депонијом у „Винчи” где се одлаже животињски отпад. Што се тиче грађана Падинске скеле, нама је у интересу да ове кости што пре одвезу на градску депонију „Винча”. Та инвестиција коштала би око 600.000 динара – каже Јанковић.

У комплексу „Глутина” налази се и базен-колектор. Ту се довозе цистерне са отпадним водам из насеља ПКБ и директно се уливају у Визељ. Постоји начелни договор да се овде уграде неки филтери.

Ко је власник парцела где се налазе кости и кожара, који би и требало да се побрине за овај отпад, права је мистерија. Његово име не постоји у јавном увиду. За два објекта у комплексу стоји да припадају приватном власнику и да је реч о стамбеним објектима, а трећи је „наводно” у власништву некадашњег ПКБ-а.

У сваком случају комплекс „Глутина” је огроман. Само за обилазак места где се налази хемијски и животињски отпад нашој екипи требало је око сат времена.

Кости за музички спот

Не плаше се, изгледа, сви потенцијалне заразе. У комплексу „Глутин” затекли смо јуче двојицу мушкараца како у беле џакове трпају остатке костију. Биле су им потребне, како кажу, за снимање музичког спота. На опаску да те кости могу бити заразне одговорили су да имају намеру да их офарбају спрејом.

– Нитро спреј ће све то спржити – истакао је један од њих.

Осим љубитеља музичких спотова са офарбаним костима, у овом комплексу окупљају се и они који воле да упражњавају „ерсофт”. Он је сличан пејнтболу, али се у овој игри користе реплике реалног оружја.

Њима изгледа одговара овај сабласни комплекс – не сметају им ни коске, ни разна испарења.