Цр­на Го­ра је да­ла пред­ност хр­ват­ском зах­те­ву за из­ру­че­ње ге­не­ра­ла Бо­ри­сла­ва Ђу­ки­ћа, иако је по­сто­јао и срп­ски зах­тев и иако ко­манд­на од­го­вор­ност као по­себ­но кри­вич­но де­ло у Цр­ној Го­ри по­сто­ји тек од 2003. го­ди­не.

Ср­би­ја је зах­тев за из­ру­че­ње упу­ти­ла упра­во у на­ме­ри да се по­сту­пак про­тив ге­не­ра­ла во­ди пред срп­ским пра­во­су­ђем.

– Цр­на Го­ра то ни­је ува­жи­ла. Ре­а­го­ва­ла је дру­га­чи­је од, на при­мер, Швај­цар­ске, ко­ја је На­се­ра Ори­ћа, уме­сто Ср­би­ји, ко­ја је то пр­ва тра­жи­ла, из­ру­чи­ла Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Ако по­сто­ји ви­ше зах­те­ва за из­ру­че­ње, су­ве­ре­но је пра­во Цр­не Го­ре да од­лу­чи ко­јој ће др­жа­ви из­ру­чи­ти при­тво­ре­ни­ка, а при­ли­ком то­га се узи­ма у об­зир ви­ше кри­те­ри­ју­ма, по­пут те­жи­не кри­вич­ног де­ла, те­ри­то­ри­је на ко­јој је учи­ње­но, вре­ме­на под­но­ше­ња зах­те­ва, те др­жа­вљан­ства осо­бе чи­ја се екс­тра­ди­ци­ја зах­те­ва – ка­же проф. др Ми­лан Шку­лић, пред­сед­ник Удру­же­ња прав­ни­ка Ср­би­је.

То је и по­ру­ка сви­ма ко­ји сум­ња­ју да су на хр­ват­ским тај­ним по­тер­ни­ца­ма да бу­ду мно­го оба­зри­ви­ји ка­да пу­ту­ју у Цр­ну Го­ру и уоп­ште у ино­стран­ство, ис­ти­че про­фе­сор.

– На­и­ме, Хр­ват­ска, без об­зи­ра на сво­је­вре­ме­ни спо­ра­зум са Ср­би­јом о „по­ште­ној раз­ме­ни по­да­та­ка” и да­ље за­др­жа­ва прак­су по­сто­ја­ња та­ко­зва­них тај­них по­тер­ни­ца. То зна­чи да по­ред по­зна­тих по­да­та­ка да се ве­ли­ки број срп­ских др­жа­вља­на кри­вич­но го­ни у Хр­ват­ској, по­сто­ји сум­ња и да се још је­дан ве­ли­ки број го­ни тај­но – ка­же др Шку­лић.

Ге­не­рал Бо­ри­слав Ђу­кић је пе­де­се­ти Ср­бин ко­ји је из­ру­чен Хр­ват­ској због оп­ту­жбе за рат­не зло­чи­не, а од њих је пе­ти ко­ји је из­ру­чен из Цр­не Го­ре.

– Не ве­ру­јем да ће има­ти фер су­ђе­ње у Хр­ват­ској. Та­мо су на­жа­лост, још на сна­зи „иде­о­ло­ги­ја” и мит та­ко­зва­ног до­мо­вин­ског ра­та и за хр­ват­ску власт је јед­но од кључ­них на­ци­о­нал­них пи­та­ња да Хр­ват­ску пред­ста­ви као жр­тву срп­ске агре­си­је. За­бо­ра­вља се ка­ко је рат по­чео, на бло­ки­ра­не ка­сар­не и зло­чи­не про­тив при­пад­ни­ка ЈНА, та­да је­ди­не ле­гал­не ору­жа­не фор­ма­ци­је, а за­бо­ра­вља се и ка­да је Хр­ват­ска ме­ђу­на­род­но при­зна­та, те ка­да је уоп­ште, пре­ма ме­ђу­на­род­ном пра­ву, ис­пу­ни­ла усло­ве да се сма­тра не­за­ви­сном др­жа­вом. У хр­ват­ским оп­ту­жни­ца­ма још се остра­шће­но и не­прав­нич­ки го­во­ри о „та­ко­зва­ној ЈНА” и „та­ко­зва­ној ТО”, а че­сто се спо­ми­њу и тер­ми­ни као што су „ве­ли­ко­срп­ска агре­си­ја”, „чет­нич­ке ве­ли­ко­срп­ске фор­ма­ци­је” и слич­но. То он­да на­го­ве­шта­ва да се та­ко ства­ра ат­мос­фе­ра у ко­јој је ве­о­ма те­шко оче­ки­ва­ти да бу­де осло­бо­ђен не­ко ко је го­њен са та­квим ква­ли­фи­ка­ци­ја­ма – ка­же Шку­лић.

Сво­је­вр­сна је иро­ни­ја, до­да­је про­фе­сор, што је у овом слу­ча­ју реч о из­ру­че­њу из Цр­не Го­ре ко­ја се у Хр­ват­ској ре­дов­но спо­ми­ње као за­јед­нич­ки уче­сник са Ср­би­јом у та­ко­зва­ној агре­си­ји на Хр­ват­ску, јер је Цр­на Го­ра та­да би­ла у са­ста­ву та­да­шње Ју­го­сла­ви­је.

Осим то­га, ду­го су у Хр­ват­ској по­себ­но за­ме­ра­ли Цр­ној Го­ри уче­ство­ва­ње њи­хо­вих ре­зер­ви­ста у на­па­ду на Ду­бров­ник, али је исто та­ко Цр­на Го­ра оста­ла од Хр­ват­ске ус­кра­ће­на за ин­фор­ма­ци­је о суд­би­ни јед­ног бро­ја за­ро­бље­них цр­но­гор­ских ре­зер­ви­ста у Хр­ват­ској, за ко­је се осно­ва­но ве­ру­је да су за­ро­бље­ни па ли­кви­ди­ра­ни. По­ред то­га, по­сто­је и до­ка­зи о те­шким зло­чи­ни­ма, че­сто баш и над Цр­но­гор­ци­ма, у ло­го­ру Ло­ра у Спли­ту. Иро­ни­ја је да ће ге­не­ра­лу Ђу­ки­ћу би­ти су­ђе­но баш у Жу­па­ниј­ском су­ду у Спли­ту, ка­же наш са­го­вор­ник.

Про­фе­сор Шку­лић сма­тра да је Цр­на Го­ра мо­гла да од­би­је зах­тев Хр­ват­ске за из­ру­че­ње ге­не­ра­ла Ђу­ки­ћа, ако би сма­тра­ла да он та­мо не би имао пра­ви­чан по­сту­пак, од­но­сно да се кри­вич­но го­ни под од­ре­ђе­ним кри­те­ри­ју­ми­ма, ко­ји се сво­де на дис­кри­ми­на­ци­ју.

Ге­не­рал Срп­ске вој­ске Кра­ји­не у пен­зи­ји, Бо­ри­слав Ђу­кић, био је од 17. ју­ла про­шле го­ди­не у екс­тра­ди­ци­о­ном при­тво­ру у за­тво­ру Спуж код Под­го­ри­це, ода­кле је из­ру­чен Хр­ват­ској 7. мар­та.