Од нашег сталног дописника
Бањалука – Пред Електропривредом РС (ЕРС), као најзначајнијим предузећем Републике Српске, стоји изузетно озбиљан период. У наредних десет година широм Српске биће инвестирано 1,25 милијарди евра, превасходно у обновљиве изворе енергије, рекао је Лука Петровић, директор ЕРС, у разговору за „Политику”.
„То нису тек пуки пословни износи. Јер, планирани послови треба да понесу шири економски просперитет. Нема разлога да сектор енергетике код нас, баш као што је то и у свету, не буде покретач и окосница економије. Посебно када знамо каквим потенцијалима располажемо”, каже он.
Петровић напомиње да је у свему томе сарадња са Београдом незаобилазна и наводи да су пред Србијом и РС изузетно важни заједнички пројекти. „Инвестициони циклус ће да омогући ангажовање и оснаживање домаће извођачке оперативе, стручних надзора, опстанак становништва на овим просторима, бенефите за локалну заједницу…”
Говорећи о плановима, он каже да су пред ЕРС многи изазови, попут повећања производње електричне енергије из обновљивих извора, смањења емисије штетних гасова, побољшања енергетске ефикасности, а с друге стране, либерализација тржишта и процес реорганизације, који ће довести до ефикаснијег пословања.
„Циљ нам је да обезбедимо енергетску сигурност, остати најпоузданији снабдевач и повећати конкурентност компаније на тржишту. РС у односу на број становника и територију има огроман енергетски и инвестициони потенцијал. Одлучили смо да све капацитете усмеримо у инвестиције и развој, што ће довести до изградње нових објеката, односно нових киловата на мрежи. Предвидели смо да у наредних десет година повећамо производњу из обновљивих извора енергије за хиљаду мегавата.”
Какви су вам планови за наредни период?
Највећа улагања биће у хидропотенцијале. То значи изградњу нових хидроелектрана. Опредељени смо за то да завршимо хидроелектрану (ХЕ) Дабар. То је највећа покренута инвестиција у региону у минуле три деценије, инсталисане снаге 160 мегавата. У склопу хидроенергетског система Требишњице, градиће се и хидроелектране Билећа и Невесиње, 33 и 60 мегавата, које су у склопу пројекта „Горњи хоризонти”. Ту је и ХЕ Дубровник два, са 304 мегавата. Ради се о потпуно реалним пројектима које ћемо финансирати по моделу ЕПЦ плус. Реч је о моделу који подразумева комплетно спровођење поступка набавке путем такмичарског дијалога, извођење радова и стављање електране на мрежу, као и обезбеђење новца за финансирање целокупног посла. Новоизграђене електране ће враћати кредитна средства.
Када је у питању потенцијал Дрине, планирана је изградња три хидроелектране – Бук Бијела, Фоча и Паунци, снаге преко 180 мегавата. Србија и Српска имају заједничке интересе на реализацији овог пројекта и почетак градње Бук Бијеле планиран је за јесен. Владе Србије и РС су на седници у фебруару дефинисале да заједнички граде објекте на Горњој Дрини, вредности преко 425 милиона евра. Значајан је и потенцијал хидроелектране на Бистрици, снаге 38,5 мегавата, а инвестицију су преузеле хидроелектране на Дрини у Вишеграду. На реци Босни, Цијевну три, снаге 13,8 мегавата, радиће Електродистрибуција Добој.
Недавно сте најавили и пројекте који треба да користе снагу сунца и ветра.
Планирано је да у наредном периоду на подручју Требиња градимо соларну електрану снаге 100 мегавата. Почетком маја у Требињу ћемо одржати презентацију пројекта, а процедуре закупа земљишта су у току. Према студијама експертских организација, најбоље локације за изградњу ветроелектрана су такође на подручју Херцеговине, Трусина и Хргуд и добиле су највише оцене. Потенцијали ових простора су преко 300 мегавата. За Хргуд већ имамо обезбеђену концесију и новац од банке у износу од 64 милиона евра. Бирамо консултанта који ће спровести тендерску процедуру. Сви ови пројекти, хидроелектране, соларне и ветроелектране, дакле обновљиви извори енергије, коштаће 1,25 милијарди евра. Планирамо да их завршимо у наредних десетак година.
Имате ли обезбеђен новац за све те пројекте?
То није ни потребно. Озбиљне финансијске институције од нас очекују да обезбедимо 15 одсто средстава, а за то постоје различити модели, од кредитних задужења, емисије обвезница, суинвеститора… У овом тренутку у свету постоји вишак инвестиционог капитала, а финансијске институције спремне су да подрже поуздане партнере и дугорочно исплативе инвестиције.
Шта је с постојећим објектима, који су и загађивачи – термоелектранама?
Електропривреди и РС термоелектране су и даље јако важан произвођач електричне енергије. Њихово функционисање тренутно не сме бити доведено у питање. У току су анализе исплативости улагања, односно ревитализације постојећих погона. Анализе треба да покажу да ли ћемо вршити реконструкцију или ићи у изградњу нових блокова и за то су задужене најеминентније институције из Србије. Улагањем у инсталацију система за одсумпоравање у Угљевику смањили смо штетне гасове (93,5 одсто смањење емисије сумпора). Коначан суд о томе куда даље са термоелектранама даће струка. То може бити ревитализација или модернизација у мањем обиму, изградња заменских или нових блокова. Размишља се и о увођењу гаса уместо мазута, што је исплативије и еколошки прихватљивије, али и комбинације горива из отпада (РДФ) од 10 до 20 процената. Не смемо журити, решење које донесемо мора бити трајно, финансијски и еколошки прихватљиво, а очекујемо да ћемо коначну одлуку по питању термоелектрана моћи да донесемо идуће године.
