Спор између америчких државних органа и компаније „Епл”, која одбија да откључа телефон нападача који је са супругом убио 14 људи у терористичком нападу у Сан Бернардину, додатно је разбуктао оцене америчких тужилаца да је потез информатичког гиганта део маркетиншке стратегије за очување угледа бренда. У писму у којем од суда тражи да што пре примора компанију на сарадњу, Министарство правде покушава да придобије подршку јавности и да уједно побије аргументе Тима Кука, првог човека „Епла”, који сматра да би приступ овом уређају угрозио саму технологију енкрипције и безбедност садашњих и будућих корисника „ајфона”.
Но, и пре оваквих тврдњи тужилаца провејавала су мишљења да ће се и овај случај, који је покренуо широку расправу о граници између очувања приватности и заштите националне безбедности, завршити попут стотина претходних када је не само произвођач „ајфона”, већ и друге технолошке компаније, беспоговорно испуњавао захтеве државе прослеђујући им различите податке о корисницима. На сумње да није реч о искреној бризи за приватност, већ о покушају да се сачува поверење у најпопуларнији технолошки бренд међу Американцима указују најмање две ствари. Најпре бројни претходни случајеви у којима је не марећи за личне податке „Епл” поступао по захтевима државних органа, а онда и тврдње појединих компјутерских стручњака да је у смартфон могуће провалити а да систем енкрипције не буде угрожен. Такву тврдњу изнео је, између осталих, и Џон Мекафи, творац првог комерцијалног антивирус програма, који је јавно обећао да ће појести своју ципелу уколико у року од три недеље не откључа спорни „ајфон”. Мекафи се пита зашто сам Еф-Би-Ај то не уради, али подржава мишљење Тима Кука да би слабљење шифровања и креирање кључа имало далекосежне последице.
Међутим, оно што наводи на помисао да је Кук у праву када каже да би откључавање овог уређаја угрозило технологију енкрипције код свих осталих „ајфона”, јесте сам захтев Еф-Би-Аја. Јер, уколико било ко други заиста може да провали у овај заштићени паметни телефон, зашто би истражитељи толико инсистирали да то буде баш произвођач, иако се та адреса чини најлогичнијом. Осим уколико није реч о нечему другом: знајући да се америчке безбедносне и обавештајне службе жестоко противе енкрипцији од њеног увођења у септембру 2014, овај случај чини се као добар тест и нарочито згодан да баш на њему држава покуша да сломи отпор компанија из Силицијумске долине и придобије на своју страну мишљење јавности о овој теми.
Да није реч о терористичком чину у којем је страдало 14 људи и који је изазвао револт Американаца, држава не би ни могла да рачуна на подршку грађана у захтеву према „Еплу”, поготово када се зна расположење јавности о државном надзору након открића Едварда Сноудена. Слична би, међутим, могла да буде и рачуница „Епла”: подаци убијеног терористе из „ајклауда” (сервиса за чување података на интернету, у облаку) већ су стављени држави на располагање, а прича о угрожавању технологије енкрипције може да заинтересује милионе поносних власника „ајфона”.
„Епл” процењује да тренутно 90 одсто „ајфона” има фабричку или надограђену технологију енкрипције
Иако се још не назире расплет овог случаја, а готово да се нико и не усуђује да прогнозира исход, неколико је могућих сценарија: да се „Епл” предомисли и откључа телефон; да уместо њих неко други провали у уређај; да спор заврши пред Врховним судом или чак да се донесе закон који ће омогућити прављење кључа за енкрипцију. Прво саслушање пред судом заказано је за 22. март.
