Да ли ће струја за Електропривреду Србије поскупети у овој или ће то сачекати наредну годину, без обзира што потписани Меморандум с ММФ-ом предвиђа да то буде 1. маја 2016. године, знаће се тек после избора и сусрета нове владе и ове међународне финансијске институције.
Иако се овај састанак не очекује пре јуна или јула, мишљења око поскупљења су већ подељена. Док Александар Антић, министар енергетике, што због предизборне кампање, а што због чињенице да у Србији никада није било популарно говорити о овој теми, тврди да „нема скупље струје”, као и да за то не постоји план, Павле Петровић, председник Фискалног савета, истиче „да је то начин да се помогне ЕПС-у, с тим што тај приход не сме да иде на веће плате”.
– Ово јавно предузеће има око милијарду евра дуга. Ако би то пало на буџет државе, то би било неодрживо. То да нема смисла повећавати цену струју не стоји. Ниска цена доводи до нерационалног трошења скупог ресурса – каже он и подсећа да је струја за домаћинства у Србији, најнижа у региону.
Стојан Стаменковић, један до уредника билтена „Макроекономске анализе и трендови”, слаже се с министром Антићем и сматра да поскупљење треба одложити за наредну 2017. годину. С тим што он не мисли да струја треба да поскупи због губитака ЕПС-а, јер је ово јавно предузеће завршило прошлу годину у плусу, већ због паритета цена енергената, будући да је српска струја због цене испод међународног нивоа.
Србољуб Антић, дугогодишњи представник Србије у ММФ-у и министар финансија владе у сенци Демократске странке, очекује да ће током ове године струја поскупети. Он подсећа да је Меморандумом планирано и ново повећање акциза и то за три до четири одсто.
Иако је струја у Србији увек била много више политичко него економско питање, јер се ценом киловата и данас чува социјални мир, не треба пренебрегнути чињеницу, да би заправо Агенција за енергетику (АЕРС), а не ММФ и влада, требало да одлучује о цени. Јер, АЕРС је независно регулационо тело основано да прихвата или не захтев ЕПС-а за поскупљење. Иако јуче нико од званичника Агенције није хтео да коментарише шта би било кад би било, једно је извесно, а то је да ЕПС неће слати захтев за поскупљење.
То и не чуди ако се зна да је цена мегавата на берзи за последњих годину дана пала за око десет одсто и да се тренутно продаје за око 40 евра. С обзиром на то да је цена струје у корелацији с ценом нафте и гаса који су појефтинили, тешко је очекивати да би сада постојао реалан разлог да струја поскупи, каже један од домаћих трговаца струјом у Србији.
Питање је с друге стране, истиче он, што ниска цена киловата доводи до нерационалног трошења скупог ресурса, а при томе треба имати у виду чињеницу да две трећине укупне производње долази из термоелектрана, а цена не покрива трошкове, што прави велики притисак на све електропривреде у свету. Не само на ЕПС.
Иако је лане цена струје повећана за 12 одсто, од чега је ЕПС-у отишло 4,5 процента, а остало на акцизе за струју, аналитичари случајно или намерно губе из вида чињеницу да је прошле године струја за све оне који се не снабдевају код ЕПС-а повећана за 12 процената. С тим што је ЕПС-у припало само 4,5 одсто, а остатак од 7,5 процената отишао је на акцизу која је требало да допринесе пуњењу буџета.
