Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је, пре него што је отпутовао у посету земљама Латинске Америке, изјавио да ће Русија „сносити последице, ако њени авиони наставе да угрожавају турски ваздушни простор”. Он је оптужио Москву да на овај начин покушава да „изазове ескалацију кризе у региону”.
Односи између Анкаре и Москве, који су потпуно поремећени после обарања руског авиона крајем прошле године, још једном су се нашли на великом испиту након што је Турска оптужила Русију да њени авиони, који су стационирани у Сирији, опет угрожавају турски ваздушни простор. Нови инцидент се наводно догодио у петак ујутро у пограничном подручју према Сирији.
„Један руски СУ-34 је повредио турски ваздушни простор иако је претходно био упозорен и на руском и на енглеском језику“, саопштило је Министарство спољних послова у Анкари, које је уручило „оштар протест” руском амбасадору у Турској Андреју Карлову.
„Уколико Русија настави са повредама турског права на суверенитет, биће приморана да сноси последице. Ти неодговорни кораци неће донети добро ни Русији, ни односима НАТО и Русије, нити регионалном и глобалном миру”, изјавио је Ердоган.
Председник Турске је, међутим, потврдио новинарима да је дао налог Министарству спољних послова да покуша да уговори састанак са Владимиром Путином, како би се у директном контакту закопале „ратне секире” између две земље. Али, Москва још није одговорила на ту иницијативу Анкаре.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је одмах изразио солидарност са Турском.
„Ми позивамо Русију да се понаша одговорно и да поштује ваздушни простор алијансе, односно Турске”, истакао је он.
Пентагон је такође позвао Москву да поштује суверенитет Турске како би се избегло „даље повећање нестабилности у региону”.
У Москви су одмах демантовали турске тврдње да је у петак авион СУ-34 повредио турски ваздушни простор.
„То је неоснована турска пропаганда”, истакао је представник за штампу Министарства одбране.
Појачано присуство Русије у суседној земљи од почетка изазива велико подозрење у Анкари. Турски званичници оптужују Москву да њени авиони не бомбардују положаје припадника Исламске државе него „умерене опозиције” која се бори против председника Башара ел Асада и коју Турска од првог дана безрезервно подржава иако она практично и не постоји. На тај начин Москва је допринела, како се тврди, јачању позиција режима у Дамаску, који је последњих дана успео да поврати контролу над неколико градова .
Односи Турске и Русије су покварени после обарања руског бомбардера СУ-24 крајем новембра прошле године у пограничном подручју према Сирији. Тада је убијен један од двојице пилота. У Москви упорно тврде да је авион оборен над сиријском територијом, што у Анкари оспоравају. Русија је затражила званично извињење због тог инцидента али у Анкари су одбацили тај захтев.
„Ми нећемо да се извињавамо зато што смо бранили свој суверенитет и територијални интегритет”, истичу турски званичници.
Председник Ердоган је крајем прошле године покушао да се сретне са председником Путином на маргинама међународне конференције у Паризу, али руска страна је одбацила ту иницијатуву. У међувремену су шефови дипломатија две земље, Сергеј Лавров и Мевлут Чавушоглу, разговарали у оквиру министарске коференције ОЕБС-а у Београду, али тада није направљен било какав продор у нормализацији односа две земље, које су пре овог инцидента имале веома развијену сарадњу и честе контакте на највишем нивоу.
После обарања руског бомбардера крајем новембра прошле године практично су прекинути сви званични контакти. Москва је у знак одмазде забранила увоз одређених пољопривредних и прехрамбених производа, блокирала чартер летове и туристичке аранжмане, поново увела визе и ограничења за турске фирме које подижу грађевинске објекте у Русији. Ове седмице је саопштено да ће бити укинута и повлашћена цена течног гаса за турске купце. На лед је стављена изградња „Турског тока” испод Црног мора, док се не може потпуно искључити ни могућност блокаде изградње атомске централе „Акују”, која би требало да кошта више од 20 милијарди долара.
Према првим проценама, Турска би због руских санкција ове године могла да изгуби више од осам милијарди долара, пре свега у туризму и грађевинарству. Али, ту није крај. Сада се страхује од могућег завртања славина у енергетици, пошто је Турска у тој области веома зависна од Русије. Од ње годишње купује 30 милијарди кубних метара гаса, што је готово 60 одсто укупних потреба земље. Турска је и велики увозник сирове нафте.
