Европска централна банка (ЕЦБ) саопштила је да ће до краја 2018. године престати да штампа новчанице од 500 евра. Иако је било најављено да ће овај апоен бити у потпуности повучен из оптицаја, ЕЦБ није посегао за тако радикалном мером.
„Новчаница од 500 евра остаће законско средство плаћања и стога ће и даље бити у употреби”, кажу у ЕЦБ. Ипак, стручњаци очекују да је ово први корак ка укидању љубичасте новчанице, коју су, због тога што најчешће заврши у џеповима криминалаца, страни новинари прозвали – „бинладенка”. Јер, очекује се да ће се, након последње најаве ЕЦБ-а, број ових новчаница у оптицају смањити.
Банка је додала да ће „новчаница од 500 евра, као и новчанице других вредности, увек задржати своју вредност и моћи ће да се размени при националним централним банкама у склопу евросистема током неограниченог временског периода”.
Савет ЕЦБ је, према очекивањима аналитичара, гласао за обуставу штампања новчанице од 500 евра, због распрострањеног мишљења да је пре свега користе криминалци за пребацивање великих сума новца у различите делове света, без знања власти.
„Такве новчанице су омиљени механизам плаћања за оне који се баве незаконитим пословима, с обзиром на релативну лакоћу са којом се могу транспортовати и пребацити”, наводи се у недавно објављеној студији Харвард универзитета.
Скоро 30 одсто од преко 1.000 милијарди евра готовине у оптицају, прошле године је било у апоенима од 500 евра, показали су недавно објављени подаци ЕЦБ-а.
Ова новчаница је једна од највреднијих у свету, са вредношћу која је тренутно за преко пет пута већа од највеће америчке новчанице у оптицају од 100 долара.
Притисак да престане штампање новчаница од 500 евра појачан је после терористичких напада у Бриселу и Паризу с аргументацијом да она има значајну улогу у прању новца и финансирању тероризма.
Неки економисти, пак, оптужују ЕЦБ да има и скривене мотиве. Сада ЕЦБ за држање новца у њеним трезорима плаћа негативну камату што значи да они који држе новац на тај начин морају за то да плате уместо да банка њима плати.
Физичко складиштење великих количина новца је скупо, а сада ће постати још скупље због веће количине ситнијих апоена у оптицају. Значи, очекује се да ће комерцијалне банке новчанице од 500 евра сада да замене ситнијим апоенима.
Међутим, за узврат ће добити већу количину пара па ће им бити теже да их складиште, а самим тим и скупље. На пример уместо једног сефа мораће да их имају више како би сместили ситније новчанице.
Баш зато економисти мисле да ће банке урадити оно што ЕЦБ жели – да га пласирају уместо да седе на њему.
