Према њеним налазима, најпопуларнији политичар у Србији и даље је Александар Вучић, са близу 60 одсто подршке грађана, а отприлике исти проценат испитаника негативно оцењује оно што ради и говори лидер демократа Бојан Пајтић. Такође, кад би избори били одржани у недељу, шест листа би прескочило цензус.

Поред доминантних напредњака (49,4 одсто), у посланичке клупе сели би и кандидати социјалиста (11,3), Демократске странке (6,4), Српске радикалне странке (шест одсто) као и два савеза: Демократске странке Србије и Двери (5,7) и Социјалдемократске странке, Либерално-демократске партије и Лиге социјалдемократа Војводине (пет одсто).

Објашњавајући ове налазе, политички аналитичар Дејан Вук Станковић рекао је да би са ових шест листа у парламенту био заступљен цео политички спектар – од странака које „инклинирају ка левици, преко партија центристичке идеологије, све до оних са десног пола политичке сцене, укључујући и екстремну десницу”.

У односу на јануарско истраживање, благи раст рејтинга од 0,7 одсто забележио је СПС. Исту „повишицу” добио је и Покрет „Доста је било” Саше Радуловића, који, према речима Дејана Вука Станковића, из месеца у месец непрестано расте и сада има подршку три одсто. Демократе су у незнатном паду.

Код радикала нема промена у рејтингу, баш као ни код ПУПС-а, који је у последњем истраживању посматран одвојено од СНС-а, јер је анкета рађена пре потписивања предизборног савеза ове две партије. Коалиција СДС-а и ЛДП-а је мало преко границе цензуса, али под условом да им се прикључи и Чанков ЛСВ.

На изборе за парламент у овом тренутку би изашло 54 одсто испитаника, а за локалне органе власти 52 одсто. При том, 79 одсто изашлих гласало би за исту странку на свим нивоима, укључујући и покрајински, а 68 одсто и даље би подржавало партију за коју су опредељени ако би она добила подршку или била у коалицији са странком о којој немају позитивно мишљење. То је, према речима Дејана Вука Станковића, битан сигнал за партије које су на граници цензуса, због оних 27 одсто бирача који не би дали глас „својој” странци ако се она удружи с неком која њеним гласачима није симпатична.

Будући да је премијер и лидер СНС-а Александар Вучић и даље најпопуларнији политичар. Његове речи и поступке одобрава 58 одсто анкетираних, док им се противи 31 одсто, Дејан Вук Станковић сматра да ће кампања напредњака бити „строго персонификована” јер ће „црпети енергију из поверења грађана према Вучићу”.

„Адути СНС-а у предизборним активностима, такође, биће и најмотивисаније чланство, најбоља страначка организација али и чињеница да ће добити највише новца за кампању”, рекао је Станковић.

Што се опозиције тиче, она ће у трци за бираче морати да води рачуна о томе да би негативна кампања – било да је реч о нападима на владу било узајамним оспоравањима – могла само да служи учвршћивању ставова оних који су већ политички опредељени.

„Ако жели да придобије нове гласаче, опозиција, којој иначе недостају нови лидери и нови начини комуникације с бирачима, мораће да понуди и планове и програме који ће неопредељене убедити да је смислено гласати за њих”, навео је Станковић.

Он је изразио очекивање да ће међу опозиционим странкама бити присутна „два дербија”.

„Један, на еврореформској страни, чиниће борба за гласове између ДС-а, коалиције око СДС-а и ЛДП-а и ДЈБ-а. С друге стране, на десници, такмаци ће бити СРС и ДСС–Двери”, истакао је Станковић.

Прошлост као терет опозиције

Осврћући се на изгледе опозиције на наредним изборима, Дејан Вук Станковић је изнео став да те странке „немају ону врсту политичког кредита који су имале док су биле на врхунцу политичке моћи”, то јест на власти.

„Актуелна власт ни уз контроверзне мере, попут Бриселског споразума или смањења плата и пензија, није клизала у погледу своје популарности, а опозиција која је у комфорнијој позицији није напредовала”, закључио је Станковић, додајући да се лидери данашње опозиције „нису нарочито снашли” ни сада, али ни док су били на власти.