Крагујевац – Дугогодишња агонија Центра за стрна жита коначно ће бити прекинута. Према речима градоначелника Радомира Николића, сва ресорна министарства су се сложила да град преузме имовину и управљачка права над предузећем које баштини традицију најстаријег пољопривредног института на Балкану, основаног још 1898. године.
Са захтевом овдашње локалне управе сагласна је и републичка Дирекција за имовину, па је остало још само да Влада Србије, на некој од наредних седница, одобри потписивање уговора са градом, који ће преузети сва права, али и обавезе некадашњег института.
Ова вест је нарочито обрадовала запослене у Центру за стрна жита, којима се дугује двогодишња зарада. По преузимњу предузећа, град ће из буџета издвојити 80 милиона динара за измиривање обавеза према педесетак радника. Ипак, многи ће проблеми остати, будући да Центар за стрна жита дугује око 180 милиона динара по различитим основама.
– Наша је намера да покренемо замрли научноистраживачки рад у Центру за стрна жита. Нећемо се одрећи ни стотинак лиценцираних сорти које су до сада произвели. Коче нас, међутим, обавезе предузећа које су око 1,5 милиона евра. Полако ћемо их измиривати, нешто буџетским средствима, остатак када на земљишту овог предузећа формирамо грађевинске парцеле. За почетак је важно да запослени добију своје заостале зараде – каже градоначелник Николић.
По преузимању власничких права над Центром за стрна жита, око 40 хектара њива овог предузећа биће претворено у градско грађевинско земљиште, у оквиру нове радне зоне „Феникс”. У току је израда планске документације којом овдашња Дирекција за урбанизам треба да дефинише намену тог земљишта, пре него што оно буде понуђено инвеститорима.
Иначе, велика зона „Феникс” се простире на чак 155 хектара, одраније формиране индустријске зоне „Сервис 2” на улазу у Крагујевац из правца Баточине, па све до седишта „Електрошумадије” на старом путу ка Београду преко Тополе. Ту су већ подигнути неки привредни објекти, ту послује и крагујевачко сајмиште, а огледна поља Центра за стрна жита, која су од центра града удаљена свега четири километра, могуће је прилагодити различитим захтевима инвеститора, чији се долазак најављује.
– Ту може да буде типична индустријска зона, или слободна зона у којој би се пословало без царинских и пореских оптерећења. Ова друга варијанта би више одговарала граду, лакше би привукао инвеститоре. Формирање друге слободне зоне у Крагујевцу, међутим, зависи од државе. У граду већ постоји једна слободна зона, у њој послује „Фијат” – објашњава главни градски урбаниста Александар Ненковић.
Претварање пољопривредног земљишта у грађевинске парцеле имало је дуг пут. Намеру да преузме Центра за стрна жита град је показао још пре десетак година, али посао никада није окончан, што због нерешених имовинских односа, што због бирократских заврзлама са државом, под чијом су ингеренцијом били сви пољопривредни институти у земљи.
Пропадање крагујевачког Центра за стрна жита пратили су многобројни протести радника и сукоби унутар самог предузећа. Запослени са академским звањима су 2009. године запалили копије својих диплома, незадовољни што их је држава оставила на цедилу. Они су део неисплаћених зарада успели да добију тек након интервенције судских извршитеља, који су запленили имовину предузећа. Такав поступак је изазвао бес радника са нижим степеном стручне спреме који су остали без примања и средстава за рад.
