Више од 50 сати снимљеног материјала истанчаним редитељским поступком и прецизним монтажним резовима Кустуричиног верног сарадника Светолика Миће Зајца сведено је на 76 минута узбудљивог, истовремено и дирљивог филма „Ел Пепе, један узвишени живот” Емира Кустурице, који је на београдском Фесту имао и своју српску премијеру.
Филм о Пепеу Мухики, бившем уругвајском председнику, пун је живота и радости живљења у малим стварима. Филмска поема о човеку који је своју младост проводио по затворима као политички затвореник, герилски револуционар (Кустурица је ту вешто и сликовито укомпоновао и три минута инсерата из филма Косте Гавраса „Опсадно стање”), а који је успео да у живот спроведе своје политичке и људске снове. Живећи увек скромно.
Чак ни од 2010. до 2015. није напуштао своју фарму зарад председничке палате која му је по функцији припадала. Ово је и Кустуричина посвета „последњем хероју”, том „најсиромашнијем председнику државе на свету”, верном супругу и верном пријатељу свеукупног уругвајског народа.
Још јесенас у разговору за „Политику”, тик пред премијеру на 75. венецијанској Мостри, Кустурица је говорио и о томе како је прво трагао за правом структуром филма, коју је пронашао одлучивши се да читав један живот свог филмског јунака, све оно добро што је свом народу али и свету донео, смести у један дан. У дан његовог добровољног одласка с власти. И то, између осталог, чини овај документарни, може се рећи и историјско-биографски, филм додатно посебним. Баш као што је посебан сам Пепе Мухика, који се пред Кустурицом потпуно отворио.
Говорећи на Фесту о свом филму, али и београдском фестивалу који се добрим делом вратио у некадашњи Дом синдиката где је све и почело, Кустурица је рекао:
Из филма посвећеног некадашњем председнику Уругваја (Фото Прес-служба 47. Феста)
„Мени је драго што сам у овој сали у којој сам провео добар део свог живота и остварио први сусрет са светском кинематографијом. Мислим да фестивали постоје у времену када се мења форма приказивања филма – уместо Холивуда наступа ’Нетфликс’, и питање је колико ће дуго да издрже. Извесно је да филм доживљава барокну фазу. Све се мање филмом баве они који су научили занат, а све више људи који имају добре идеје и који добро пишу. У међувремену је пала цена производње филмова, тако да данас практично свако може да направи филм.”
Кустурица верује да ће у таквој реалности фестивали остати у будућности нешто као сигурна кућа за филм, а за „Нетфликс” – ту све моћнију интернетску филмску мрежу у, чини се, незаустављивој експанзији – рекао је следеће: „Да ли ће ’Нетфликс’ или било која друга форма да превлада, видећемо. Сетите се да је пре неколико година било говора да ће се уместо књига читати с екрана. Књига се одржи 600 година, а компјутер када падне једна кап кише нема више гледања…”
Његов најновији филм је од светске премијере у Венецији обишао многе фестивале, укључујући и Фест, и свуда је наилазио и на топао пријем, али и на забринутост гледалаца будућношћу латиноамеричког континента.
– Врло је занимљиво ово ново стање које је настало обновом градива у Латинској Америци, где САД обнављају државне ударе и где Уругвај, који се налази на југу скривен од тих догађаја, није још на јеловнику. Зато ће бити занимљиво да се погледа филм у којој се једна идеализована животна форма враћа у време Русоа. Једина територија (Уругвај) где је остварен идеал, нешто што суштински везује оно што смо ми одрастали у неку форму која није комунизам, него неки компромис између социјализма и капитализма – каже Кустурица.
За настанак овог филма каже да је, као и у случају свих његових остварења, била велика мука, све док није пронашао формулу да се све што је у Мухикином животу било значајно „исцрта у 24 последња сата његовог председниковања”, где крај филма сугерише да председник једне државе предаје ленту другом, а десет хиљада људи му уз овације аплаудира на одласку.
„То је незамисливо не само у Србији него и у Европи. Замислите само Макрона који преда ленту и са супругом оде на вечеру а да га нико не прати, као што је то урадио Мухика. У мом су се филму, дакле, судариле тренутне политичке идеје, моје одушевљење људима који су чврсто бранили своје принципе и оно чему сам остао веран. То су те идеализоване форме уметности и људских заједница. Филм је за мене изражавање примарних емоција, као и музика. Мислим да разлика између онога како на овај филм реагују у Буенос Ајресу, Венецији, Хавани и Београду не може бити велика. Зато што се ту ради о једном човеку који је мио и који је обавио своју социјалну мисију, не може се рећи као месија, али је извео нешто што ником није пошло за руком”, изјавио је Емир Кустурица.
Овогодишњи Фест свечано се затвара у недељу церемонијом доделе „Београдског победника” и осталих филмских награда у Великој дворани Центра „Сава”.
