Србија је у робној размени са иностранством била у минусу 926 милиона евра, у прва два месеца ове године, што је за 26,5 одсто више него у истом периоду претходне године. Томе су према подацима Привредне коморе Србије допринели мањи извоз аутомобила и катода од бакра, али и повећан увоз нафте, природног гаса, и лекова за малопродају.
Билтен „Макроекономске анализе и трендови” објавио је да је у јануару извезено аутомобила и приколица у вредности од 145 милиона евра, што је за 24 милиона евра мање него у истом месецу претходне године, а извоз основних метала био је 119 милиона евра, што је за 26 милиона евра мање. У фебруару ове године извоз моторних возила и приколица био је 175,5 милиона евра или 7,4 милиона евра мање него у фебруару 2018. док је извоз основних метала био 131 милион евра, што је за три милиона евра мање него у истом периоду претходне године.
Према подацима Републичког завода за статистику, Србија је у прва два месеца у иностранству продала робу у вредности од 2,5 милијарде евра, што је за око седам одсто више него у истом периоду претходне године, а увезла робу у вредности од 3,4 милијарде евра, што је за 11,7 одсто више него у јануару и фебруару 2018.
Ово је наставак тренда који је постојао и претходне године, када смо за увоз трошили 5,6 милијарди евра више него што смо зарађивали од извоза. Дефицит у робној размени 2018. био је за 30 одсто виши него 2017.
– Разлог већег дефицита у 2018. јесте повећан увоз нафте, гаса и ветрогенератора. Просечна цена нафте у свету прошле године је износила 69,5 долара по барелу, док је у 2017. просечна цена била 52,5 долара по барелу. Са друге стране имали смо мањи извоз аутомобила, кукуруза и шећера – наводе у Привредној комори Србије.
Саша Ранђеловић, професор Економског факултета у Београду, каже да је прошле године извоз забележио раст од 8,1 одсто, док је увоз порастао за 13 одсто, услед чега је дошло до даљег повећања спољнотрговинског дефицита у односу на 2017. Сходно томе, спољнотрговинска размена је имала негативан утицај на раст БДП-а.
Према његовим речима погоршање стања у спољнотрговинској размени последица је деловања већег броја фактора, као што је реална апресијација динара, раст домаће тражње, као и смањење извозне тражње, услед успоравања европских привреда, а делимично и услед смањења легалног промета робе на КиМ, због увођења прохибитивних царина.
– Подаци за јануар 2019. показују да се негативни трендови у спољној трговини продубљују – извоз је чак забележио међугодишњи пад од 3,3 одсто, увоз је порастао за 4,6 одсто. Процењује се да су негативни трендови у спољнотрговинској размени на почетку 2019. последица наставка деловања поменутих фактора који су деловали и претходне године, али и проблема у функционисању ЕПС-а – наводи Ранђеловић и наглашава да је у јануару дошло до снажног међугодишњег пада извоза за 44 одсто и раста увоза за 13,5 одсто у сектору рударства, а снажан раст је забележен и код увоза електричне енергије.
Наш саговорник упозорава да ће на спољнотрговинска кретања у 2019, поред поменутих, утицати и додатни фактори, као што је политика квота на увоз челика у ЕУ, питање наставка рада „Фијата” у Крагујевцу, пољопривредна сезона.
– Пројектована стопа раста БДП-а од 3,5 одсто у 2019. години, заснована је на претпоставци солидног раста извоза (за 9,5 одсто), те споријег раста увоза (8,2 одсто). Уколико у наставку године не дође до осетнијег поправљања кретања извоза, такве пројекције ће бити тешко оствариве, што би се негативно одразило и на укупну стопу привредног раста – наглашава Ранђеловић.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, пак сматра да је најважније што је покривеност увоза извозом још висока и она се креће око 73 одсто. Он подсећа да је пре десет година покривеност износила око 33 процента, а имали смо веће стопе раста него данас.
– Промене се дешавају свакога дана. Резултати који се добијају на основу једног месеца или два, па чак и године нису до краја поуздани показатељ стања у економији, јер тај тренд може да се промени – напомиње Савић.
Раст увоза у прва два овогодишња месеца наш саговорник објашњава чињеницом да код нас послује доста страних компанија, које највећи део сировина и машина увозе почетком године, зато имамо повећање на страни увоза. Али највише брине успоравање раста извоза аутомобилске индустрије.
– Већ дуже време постоји тренд смањења извоза аутомобила. „Фијат” је у Крагујевцу некада производио 120.000 аутомобила, а годишњи извоз је достизао око 1,5 милијарди евра. Производња је рапидно пала и сада извозе око 600 милиона евра годишње – каже Савић.
Што се тиче пада извоза катодног бакра, професор Економског факултета подсећа да треба имати у виду да РТБ Бор има новог власника, који се тренутно уходава, а за озбиљно повећање производње и извоза бакра треба неколико година.
Међутим наш саговорник наводи да то не би требало да буде проблем. Он верује да ће Кинези наћи тржиште где ће пласирати своју робу, јер како каже Кина помера планине.
Према подацима Еврофера, светске асоцијације за челик, смедеревска челичана је у јануару произвела 176.000 тона челика, што је за 2.000 тона мање него у истом месецу претходне године.
Економиста Љубомир Маџар међутим наводи да ми гледамо на Исток али сунце се рађа на Западу. Од Западне Европе зависимо.
– Тенденције и трендови у Европи нису погодни. Можемо да очекујемо погоршање и све теже ћемо моћи да продамо своју робу. Наши највећи спољнотрговински партнери Немачка, Италија и Аустрија посустају – каже Маџар.
