Рамон Фонсека (63) je вешт писац и са не тако пуно речи уме једноставно и логично да објасни природу посла у фамозној панамској фирми „Мосак Фонсека” – чији је он власник и оснивач.
„Ми смо као фабрика аутомобила која своја возила продаје дилеру аутомобила (на пример, адвокату). Он аутомобил прода некој жени, која направи саобраћајни удес и прегази човека. Фабрика није одговорна за оно што је урађено тим колима (офшор компанијама).”
Сем што уз Јиргена Мосака држи адвокатску канцеларију, каквих је на хиљаде у Панами и другде по свету, Рамон Фонсека је најближи саветник панамског председника Хуана Карлоса Вареле и врло познат књижевник. За романе „Лет лептира” (1994) и „Град из снова” (1998) награђен је највишим панамским књижевним признањем. Написао је још неколико дела фикције и аутор је више збирки приповедака и есеја. Завршио је Лондонску школу економије, свет је спасавао радећи за Уједињене нације и напослетку се вратио својој родној Панами, где се лепо живи, слободно ради и у којој је уз углед стекао и богатство.
Фонсека је у праву, одувек се зна да сви бродови, лађе и јахте по свим морима и океанима плове под панамском заставом, а да за њихове кормиларе и терете које преносе не може бити одговорна панамска држава. Ко се на јахтама љуљушка, ко пије мартини и једе јастоге, то је ствар за неке друге органе, сигурно не панамске. Ни оснивање компанија, ни помоћ адвоката за регистрацију офшор фирми нигде у свету није кривично дело. А откривање приватних података, па и оних имовинских, у многим земљама света је строго забрањено. То је управо засметало Фонсеки када је избила светска афера око његове фирме и када је непознати хакер доставио новинарима 11,5 милиона докумената о клијентима фирме „Мосак Фонсека”.
Председник Панаме Хуан Карлос Варела забринут је за углед земље на чијем је челу. Прексиноћ се обраћајући се нацији, он је најавио формирање независног комитета домаћих и међународних стручњака како би се „повећала транспарентност у офшор финансијској индустрији”. Налази комитета ће бити подељени с другим државама како би могла да буде предузета заједничка акција за јачање транспарентности у правним и финансијским центрима широм света, рекао је председник. Он је ипак додао да неће дозволити „медијске нападе богатих држава” које игноришу сопствене недостатке и неправедно руже Панаму.
Афера је избила два месеца пошто је Панама скинута са црне листе земаља које затиру порекло и ток новца. Један бразилски тужилац је, осврћући се на корупционашки скандал у „Петробрасу”, тамошњем нафтном јавном предузећу, прозвао Панаму као велику перионицу новца. У Бразилу је под истрагом бивши председник Инасио Лула да Силва, а љуља се шефица државе Дилма Русеф. Део новца који је стечен корупцијом и подмићивањем функционера „Петробраса”, легализован је, чини се, преко адвокатске канцеларије „Мосак Фонсека”, што је и био повод да се ова фирма прозове у бразилским медијима. То се десило неколико недеља пре него што је „Мосак Фонсека” добио досад невиђени глобални публицитет.
Фонсекино предузеће почело је да нараста у време кад је и Панама, земља на превлаци која спаја Северну са Јужном Америком, добила реноме светске престонице офшор банкарства. Створено је на хиљаде оваквих фирми у којима адвокати и рачуновође успевају да озваниче нечији посао и новац. Репутација канцеларије „Мосак Фонсека” је досад била веома висока, али има већих, познатијих и још разгранатијих фирми које се баве сличним пословима и које нису биле хаковане, нити се њихово име и клијенти повлаче по медијима.
Израчунато је да се преко финансијске офшор индустрије сваке године из свих земаља света односе две стотине милијарди долара, новац који би се иначе на име пореза сливао у државне буџете. Поједини функционери разних међународних организација истичу Панаму као једну од земаља која се највише одупире наводним обавезама да провери одакле долази новац и да ли је његово порекло криминогено, док други еминентни експерти доказују како је ова земљица, са географским положајем какав има (између два мора и два континента, између два света), као створена за бизнис ове врсте и да јој због тога завиде други порески рајеви. „Њујорк тајмс”, на пример, преноси мишљење америчких пореских стручњака да је Панама, по опирању да се прилагоди светским стандардима о транспарентности новца, „егал” са САД. Недавном истрагом у САД откривена је веза између офшор компаније у Невади и седишта „Мосак Фонсеке” у Панама Ситију. До открића је дошло после трогодишње истраге коју је покренуо милијардер Пол Сингер, на челу једног од најбогатијих хеџ-фондова. Он је желео да уђе у траг новцу који је исисан из аргентинске државне касе и одлетео негде у рајско уточиште како би му Аргентина отплатила дуг. Испоставило се да је МФ Невада у ствари испостава панамске фирме „Мосак Фонсека” и да се аргентински новац све време налазио у САД.
Није тајна да латиноамерички богаташи, чак и државници и диктатори какав је био генерал Пиноче, свој новац радије држе у Мајамију или Њујорку него у Панами или Уругвају. Имају више поверења у Делавер или Неваду, кад желе да нађу сигурно офшор склониште, него у неку карипску земљицу.
Репутацију Панаме као сигурне престонице финансијске офшор индустрије угрозио је анонимни хакер и удружено истраживачко новинарство, а од тога ће профитирати други конкурентни, а сигурнији рајеви.
По ономе што су из релевантних извора сазнали амерички медији, Јирген Мосак, други власник канцеларије „Мосак Фонсека”, већ деценијама ради за ЦИА. Мосак је знатно повученији од Фонсеке и избегава новинаре.
Што се панамског писца тиче, он не бежи од интервјуа у којима испољава свој карипски оптимизам:
„Олуји ће брзо доћи крај, небо ће опет бити плаво, и свима ће бити јасно да је једини прекршај починио хакер.” А тај хакер сигурно долази из неке много јаче земље са много мање плавим небом и он извесно није „истраживачки новинар који трага за истином”, што је сиже његовог новог романа који ће се звати „Да ли је приватност изгубљено људско право”. Вешт писац тај Рамон Фонсека, који се, кажу, приватно не дружи са својим ортаком који ради за ЦИА.
