Slobodan Knežević, zamenik šefa Odseka Civilne zaštite u opštini Gradiška, objasnio je da su meštani ovog sela sedamdesetih godina isplaćeni i iseljeni, jer su odgovorni u bivšoj Jugoslaviji zbog čestih poplava tadašnja pokušali napraviti nebranjeno područje.
Foto: Anadolija„U jednom trenutku su se posle rata vratili na svoja kućišta i nastavili da žive, jer obradivo zemljište u reonu sela Orubica je jako plodno i oni to svi znaju i vežu ih nostalgija, neke navike …“, kazao je Knežević.
Svaka kuća ima motorni čamac
Odbrambeni nasip nalazi se na oko tri kilometra od Orubice. I pre njegove izgradnje poplave su bile redovna pojava. Prilikom gradnje kuća meštani su prvo nasipali male brežuljke na kojima su onda gradili, kako im voda ne bi ulazila u kuće. Prema rečima Kneževića meštani su i u takvim uslovima, kada voda prekrije čitavo selo, prilično obezbeđeni. Hranu pripreme, a jedini im je problem pitka voda koje nemaju kada im budu poplavljeni bunari.
Foto: Anadolija„Navikli su na taj način života. Svi imaju čamce u ovakvim situacijama, poslednjih sedam dana vodostaj Save je bio 7 metara i 80 centimetara i u tim uslovima mi ih obilazimo u smislu jednokratne pomoći u pitkoj vodi, hrani, gorivu, jer svi imaju čamce sa motorima i to im dobro dođe da imaju kontakt sa gradom, sa svojom rodbinom“, rekao je Knežević.
Foto: AnadolijaJedini način da se stigne do sela od odbrambenog nasipa je čamcem preko pašnjaka koji je sada pretvoren u jezero duboko oko pet metara. Priča se da je Milan Kozić, zvani Mile, najveštiji vozač čamca u Orubici.
Kaže da je vožnja, naročito po vetru, opasna za one koji ne znaju, ali za one koji su navikli, nije problem. Ispričao je kako dnevno u čamcu provodi i po pet sati, a i ako nema poslova koje treba da obavi, onda se bar provoza po poplavljenom selu. Vožnju izbegava samo kada duva jugo, jer su tada talasi preveliki, ali takve situacije traju samo po dva, tri sata.
Foto: AnadolijaSavka Lipovac, koja ima 77 godina, u Orubici živi 60 godina. Nekad je kaže dobro, a nekad i nije. Najveći problem je kada jako duva vetar, a njoj je nezgodno jer je sama u kući, pa nema s kim ni popričati.
„Fino je voziti se u čamcu, kad ja nekada ovako zamislim koliko žude da idu na more, i stvarno je dabome na moru lepo, ali ja sad kad pogledam, pa nema lepšeg mora, da ima na nekoj strani lepše more od ovoga – nema. Samo eto što su godine, starost, pa nisi kadar više ni raditi nego eto tako, živiš do Božije volje“, kaže ova starica.
Foto: AnadolijaU Opštini Gradiška kažu da nemaju evidentirane obaveze prema stanovnicima Orubice, zbog čega ne mogu komentarisati izjave da Opština nije ispoštovala svoje obaveze u pogledu dodele poljoprivrednog zemljišta.
„Tačno je da je određen broj iseljenih stanovnika sagradio kuće i koriste zemljište u iseljenim područjima, ali se isto još uvek vodi na Opštini, što je česta pojava ne samo za ovo stanovništvo već i šire i odraz je celokupnog nesređenog stanja u ovoj oblasti. Pri tome, treba imati u vidu da su zemljišne knjige za područje ove opštine uništene u Drugom svetskom ratu, što je sigurno doprinelo neusaglašenosti javne evidencije sa stanjem na terenu“, navode iz Opštine Gradiška.
