Попут елеганције, љубазности и поштења, тако се и правопис данас схвата као нешто случајно, необавезно и демоде, написао је на Твитеру познати француски новинар Бернар Пиво поводом најављене реформе правописа француског језика која је ових дана изазвала много негодовања. Реч је, заправо, о реформи из 1990. године, коју је Високи савет за француски језик, а на захтев тадашњег премијера Мишела Рокара, предложио, сугеришући да нови правопис не буде обавеза.

Реформа, међутим, никада није стварно стављена на дневни ред (било је неких покушаја 2009, али све је остало на томе). Француска академија, чија је основна функција да успоставља правила француског језика и да чува његову чистоту и виталност, пре 26 година начелно је „прихватила” ту реформу (мада није пропустила да нагласи да је влада прешла своја овлашћења) под условом да она не буде обавезна и да дозвољава употребу и старог и новог правописа. Данас би, међутим, ова установа могла да зажали због тога, јер је министарка образовања Нажа Вало-Белкасем (мароканског и алжирског порекла, а у Француску стигла 1982, не пропуштају да нагласе противници реформе) најавила да би у септембру, када почне нова школска година, учитељи и наставници требало да унесу промене за 2.400 речи.

Док се у Француској „пуца се из свих оружја”: петиције, акција на Твитеру „Je suis Circonflexe”, протести, лингвиста Владо Ђукановић каже да се не сећа да је код нас икада била не само бура због промене правописа, него било каква реакција. Сећа се да је, кад је изашао заједнички правопис 1960. године, све прошло глатко и додаје да смо ми мали народ који сматра да један речник, једна граматика и један правопис треба да реше све.

Пише: Гордана Поповић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ