Газа – Више него икада раније некаква огромна крхкост обележава свеопшти живот у Гази. Не постоји одржива економија, нема ништа ни од реконструкције масовно оштећених подручја у рату 2014. године. А нема ни наде у бољу будућност. Око 1,9 милиона људи, од којих су готово три четвртине млађе од 30 година, живи одсечено од спољног света.

Ипак, чак и усред животних околности недостојних човека овде се и даље показују велика издржљивост и великодушност. Без обзира на то што већина домаћинстава има воду само шест до осам сати сваког дана и што целокупна популација трпи због редовних рестрикција струје, које трају и по 16-18 сати дневно, мајка инсистира на томе да коса њене ћерке буде уредно почешљана и везана у кике пре него што ујутру крене у школу. Иако сам живи у екстремном сиромаштву, улични трговац ће јурити за муштеријом да јој врати један шекел (нешто мање од 30 динара) који је преплатила. Усред незапамћене пешчане олује на опустелим улицама, мотоциклиста који превози своју породицу, инсистираће, упркос противљењу, да до кућног прага превезе случајног, „насуканог” пролазника.

У готово потпуно разореном предграђу Шаџаји струја долази у пола 11 увече. Мајка у напола уништеној кући каже: „Не смемо заборавити да повежемо електрично напајање наше куће са комшијином, тако да струју, уколико је добијемо први, можемо да поделимо са њима.”

Овакви мали гестови служе као лек који подиже самопоштовање и оснажује узајамно поверење унутар заједнице. Пристојност је други назив за нешто што бисмо могли назвати „великим ’не’”: не опсади и неправди; не представљању житеља Газе као поклоника култа смрти; не повиновању правилима унапред монтиране игре; не предаји.

Усредсређеност на сопствено понашање такође одсликава широко распрострањен став, по којем би, у случају одсуства истинске преданости етичким правилима, могло доћи до унутрашње ерозије заједнице и став да одбијање таквог етичког пораза може представљати најефикаснији начин за осујећење израелског плана.

У исто време, војно крило Хамаса – Бригаде Касам са 10.000 бораца – ради на томе да обнови свој арсенал и поправи подземну мрежу. (Оно што Бенјамин Нетанијаху назива „терористичким тунелима” осмишљеним за прекограничне диверзије и нападе на дечје вртиће, Хамас зове „борбеним тунелима” који се користе за пружање подршке другим акцијама и препад Израелских одбрамбених снага).

Али док предузима овакве припреме, Хамас се такође мучи да одржи тренутно стање фактичког примирја, знајући врло добро да би још један талас сукоба представљао катастрофу за становништво које још покушава да се опорави од прошле рунде. Изнурен недостатком ресурса, сведен на искасапљене плате државних чиновника, који данас добијају 250 евра на сваких четрдесет дана, и присиљен да подигне порезе на све – од гардеробе до хране – Хамас никад није био овако рањив. Иако ниједна супарничка група још није довољно јака да га директно изазове, дисидентски гласови унутар саме организације постају све гласнији.

Недавно је на интернету освануо видео-снимак Момтаза Дугмуша, вође великог клана из Газе и плаћеног убице, који је својевремено спроводио операције против Израела у име Хамаса. На снимку се Дугмуш заклиње на верност и савезништво Абуу Бакру ел Багдадију, самозваном калифу Исламске државе (ИД), проказујући његову ранију браћу по оружју као невернике и кукавице и заветујући се, истовремено, да ће се борити против „ционистичког непријатеља”.

Седећи на каучу испод постера са ликом свог оца Исмаила Абуа Шанаба, који је помогао оснивање Хамаса пре него што га је Израел убио 2003. године, његов син Хамза (24) говори о позиву ИД.

„Неколико мојих пријатеља их подржава. ИД симболизује магичну моћ. Они су заузели територије, успоставили калифат и цео свет их плаши. Становници Газе се, са друге стране, осећају слабашно и беспомоћно.”

Одмах по окончању рата који је 51 дан вођен током лета 2014, званичници израелске одбране су се поигравали идејом да Газа у рукама малих група радикалних џихадиста може да представља мању опасност него наставак владавине Хамаса, организације која је демонстрирала импресивну војну генијалност и дисциплину. Од тада су јуриши Исламске државе у региону ипак отрезнили умове аналитичара повезаних са израелском Јединицом за стратешко планирање.

„Не постоји консензус о томе да Хамас преставља гарант стабилности”, рекао је један од војних заповедника „Политици”.

Ипак, на терену је мало показатеља да Израел предузима кораке за ублажавање продужене кризе која притиска Газу и која доводи до ерозије Хамасове контроле, чиме се прави простор опаким милитантним групама да упале варницу која би могла ескалирати у свеопшти рат. Члан израелског парламента Кнесета Офер Шелах упозорава да се приближава нови сукоб: „почеће гранатирањем из побуњеничких фракција” и могао би да буде „крвавији чак и од претходног”. Заповедник војне дивизије за Газу бригадни генерал Итај Виров дели његове сумње.

„Газа је велика трагедија. Блокирана је из свих праваца… нема ничега. Па како онда стање може да се погорша? Шта неко из Шаџаје може да изгуби? Лом унутар појаса Газе би нас могао довести у још гору и компикованију ситуацију.”