БЕРЛИН – Након објављивања „Панамских папира” нека државна тужилаштва у свету повела су истраге. Истовремено, све су гласније и критике, а једна од њих гласи да је право питање: ко и зашто није на том списку, пише у анализи Дојче велеа.
Овај медиј наводи да би новинари радо објавили имена оних који се појављују као власници фиктивних фирми, односно фирми које се састоје само од једног поштанског сандучета, али нису имали доказе за конкретне илегалне радње.
То је на мети критике која стиже од адвоката, финансијских експерата, али и људи из медија. У стручном магазину „Медија” објављено је на пример да се ради о „упитним резултатима” новинарских истраживања.
Финансијски експерт Дирк Милер за Дојче веле каже:
„Већ деценијама знамо да фиктивне фирме постоје. Знамо и да је Панама типичан пример за седиште таквих фирми. Где је ту онда изненађење?
Он доводи у питање „велики скандал” и поставља, по Дојче велеу одлучујуће питање: „Истински занимљиво питање је то ко није на листи, а не ко јесте. Где су велика имена из Америке? Да ли су та документа пре објављивања, оптимирана уклањањем неких имена?”.
Милера брине и то што Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство (ИЦИЈ), који је укључен у целу причу о „Панамским папирима”, преко америчке непрофитне организације Центар за јавни интегритет, финансира, између осталих и Фонд за отворено друштво Џорџа Сороша.
„Та група је у прошлости увек била предмет спора због једностраног извештавања, али и зато што је следила политичке интересе” рекао је Милер.
Организација новинара и сама је признала да је филтрирала само она имена која су на листи санкција УН.
„Зашто се циљано сортирају одређени људи? Зашто се не узимају у обзир сви? Зашто постоји интерес да се Путин, чије се име уопште не појављује, доводи у везу са ‘Панамским папирима’?”, пита се Милер.
Дојче веле наводи да слично размишља и Крег Мари, бивши британски амбасадор у Узбекистану, који у изјави новинара који су истраживали документа, а који су рекли да ће „доста материјала остати поверљиво”, види „дипломатско лицемерје”.
„Много буке ни око чега!” – то је оно што плаши аустријског министра финансија Ханса Јерга Шелинга.
Он наглашава да постојање фиктивних фирми не представља аутоматски организовани криминал.
„Порески легалне мере не смеју да се мешају са криминалним радњама”, подсећа Шелинг.
Немачки медиј сматра да су оптужбе панамске владе да се ради о циљаном клеветању земље утолико разумљиве јер и у самој Европи и даље постоје пореске оазе: Луксембург, Ирска, Малта, британско острво Џерси или Холандија клијенте привлаче огромним пореским повластицама. Исто важи и за америчке државе Делавер, Неваду и Вајоминг, што према Дојче велеу можда може и да послужи као објашњење због чега фиктивних фирми познатих Американаца нема у толико великом броју у Панами.
Михаел Фухс, посланик и заменик шефа посланичког клуба ЦДУ/ЦСУ у Бундестагу, упозорава на опасност од исхитреног прављена скандала, а председник немачког Савеза пореских платиша Рајнер Холцнагел понавља да поседовање привидне фирме није кажњиво.
Дојче веле закључује да је можда истински скандал у ствари двоструки морал међународне политике, која се не бори довољно одлучно против пореских оаза.
