BEOGRAD – Izdavačka kuća Službeni glasnik intenzivno se priprema za predstojeći Međunarodni beogradski sajam knjiga i upravo je objavila nekoliko novih naslova.
Među novim naslovima su i „Despotska demokratija“, „Kako biti uvek u pravu“, „Uticaj islamskog ekstremizma na Al Kaidu“, „Mač revolucije -OZNA“, „Komentar Krivičnog zakona“, „Helenske vizije besmrtnosti“…
Aleksis de Tokvil je autor „Despotske demokjratije“ u kojoj objašnjava da „strah od nereda i težnja ka blagostanju neosetno navode demokratske zajednice da uvećaju ovlašćenja centralne vlade, jedine sile koja im izgleda dovoljno snažna, razborita i stabilna da ih zaštiti od anarhije“.
„Posebne okolnosti koje dovode do potresa i nesigurnosti u državi sa nedemokratskim režimom pojačavaju taj opšti instinkt i dovode do toga da pojedinci, sve više, žrtvuju svoja prava reda radi i mira“, jedan je od stavova autora ove knjige.
Knjiga „Kako biti uvek u pravu“ Artura Šopenhauera doživela je drugo izdanje, jer i danas više od vek i po posle njegove smrti objavljuju se dela koja je napisao.
Interesovanje za njegova dela ne jenjava. Neobjavljena za autorovog života, ova studija nam dočarava suvi humor. I naslov je ironija bez premca. Ne zavaravajmo se, ipak, jer stvar nije nimalo neozbiljna.
Saznaćete kako iz nekog spora, iako vam se čini da ste poraženi, možete izići kao pobednik, služeći se različitim strategijama.
Šopenhauer nas, istina, ne uči kako da budemo u pravu nego nam pokazuje kako to samo izgleda da smo u pravu.
Ivan P. Petrović je napisao „Uticaj islamskog ekstremizma na Al Kaidu“. On pokazuje jasno svu razgranatost i opasnost globalne terorističke mreže Al kaide polazeći od posledica petogodišnjeg surovog rata u Siriji.
Današnji islamski terorizam je sinteza straha, nasilja, agresije i mnogobrojnih žrtava. Od svih svetskih terorističkih aktivnosti čak između polovine i dve trećine otpada na terorističke islamske organizacije. Najveći broj ovih aktivnosti događa se u najintenzivnijim geopolitičkim i geostrateškim područjima. Terorističke grupe se povezuju istim idejama koje su sadržane u bazičnosti islamske civilizacije, islamskom fundamentalizmu i ekstremizmu.
Ova knjiga govori o temeljima te ekstremne ideologije i načinima njenog delovanja.
Knjiga Koste Nikolića „Mač revoluciuje – OZNA“ doživela je treće izdanje jer se pred čitaocima nalazi prva monografija o prvoj tajnoj političkoj policiji u komunističkoj Jugoslaviji ( Odeljenju za zaštitu naroda (u izvorima se često koristi i izraz Odeljenje zaštite naroda).
Ta organizacija ostala je u istoriji upamćena po skraćenici OZNA.
Danas je teško, gotovo nemoguće, rekonstruisati dokumentaciju o institucijama represije i o događajima koji su iz toga proistekli u posleratnoj Jugoslaviji, kako u domenu njenog obima tako i sudbine.
„Komentar Krivičnog zakona“ napisao je Zoran Stojanović a sada je pred čitaocima peto izmenjeno i dopunjeno izdanje.
Prema stanju Krivičnog zakonika od 18. oktobra 2014. i zakonodavstva od 2. aprila 2016. Novo izdanje je usklađeno sa brojnim i značajnim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Pažnju zaslužuju naročito neka nova rešenja. Prilikom njihovog objašnjavanja korišćena je i najnovija sudska praksa. Osim usaglašavanja s pozitivnim pravom, u ovom izdanju Komentara detaljnije su objašnjene i neke odredbe Krivičnog zakonika koje nisu menjane.
Pri tome je u većoj meri uzeta u obzir i bogata sudska praksa koja je u međuvremenu nastala u jednodecenijskoj primeni Krivičnog zakonika.
To se pre svega odnosi na određena pitanja i probleme kod pojedinih krivičnih dela. Aktuelizovano je i stanje u vezi s novim ili izmenjenim i dopunjenim zakonima i drugim propisima koji su relevantni za tumačenje i primenu određenih, naročito blanketnih, krivičnopravnih normi.
Feliks Ravenson je napisao „Helenske vizije besmrtnosti“ i zaljubljenici u drevnu grčku umetnost otkriće u ovoj nevelikoj knjizi pravo i ogromno blago: kakve su veze umetnosti sa smrću, kao i sa religijskim misterijama.
Sve što je Raveson napisao pre više od jednog veka i danas je na snazi. Njegova dalekosežna intelektualna poruka upućuje nas na to kako velika umetnost, odgonetajući nemi govor vidljivog, komunicira s nevidljivim.
Foto youtube.com
