• Svet

    Glavni tužilac zatražio podizanje optužnice protiv katalonskih lidera zbog poziva na pobunu. …

     

    Glavni tužilac zatražio podizanje optužnice protiv katalonskih lidera zbog poziva na pobunu. Pućdemon napustio Španiju?

     

    Španski glavni tužilac zatražio je danas podizanje optužnice protiv zvaničnika smenjene regionalne katalonske vlade, javile su agencije. Tužilac Hose Manuel Masa rekao je novinarima u Madridu da optužnica treba da bude podignuta zbog pozivanja na pobunu, provokacije i proneveru.

    Za ovakve zločine u Španiji zaprećene su kazne i do 30 godina zatvora. O zahtevu tužioca treba da odluči sudija.

    Masa je rekao da će zatražiti od sudije i preventivne mere protiv zvaničnika, ali nije precizirao da li bi to uključivalo i hapšenje i pritvor do sudjenja.

    Španski premijer Mariano Rahoj smenio je katalonsku separatističku vlast i raspisao vanredne regionalne izbore nakon što je parlament Katalonije u petak proglasio nezavisnost tog regiona od Španije.

    Pripreme za vanredne izbore u Kataloniji

    Dok španske centralne vlasti počinju da sprovode mere za preuzimaje direktne uprave nad Katalonijom, katalonske političke partije danas su počele razgovore o učešću na vanrednim izborima koje je Madrid raspisao za 21. decembar.

    Neizvesno je da li će na tim izborima moći da se kandiduje smenjeni predsednik Karles Pućdemon i drugi katalonski lideri pošto je glavni tužilac danas zatražio podizanje optužnice protiv zvaničnika smenjene regionalne katalonske vlade.

    Prema navodima španskih zvaničnika, Pućdemon je posle vesti o podizanju optužnice otputovao u Brisel.

    Tužilac Hose Manuel Masa rekao je novinarima u Madridu da optužnica treba da bude podignuta zbog pozivanja na pobunu, provokacije i proneveru, za šta su zakonom zaprećene kazne i do 30 godina zatvora. O zahtevu tužioca treba da odluči sudija.

    U medjuvremenu je učešće na izborima koje je Madrid raspisao za 21. decembar potvrdila Katalonska republikanska levica (ERC), koja je zajedno sa koalicionim partnerima u katalonskom parlamentu prošle nedelje podržala usvajanje deklaracije o nezavisnosti.

    Posle sastanka partijskog rukovodstva, na kojem su bili i doskorašnji katalonski potpredsednik Oriol Žunkeras i predsednik parlamenta Karme Forkadel, portparol stranke Serži Sabria rekao je da će „partija pronaći način da učestvuje na izborima koji mogu biti još jedna prilika da se konsoliduje republika“.

    I više smenjenih zvaničnika iz redova Katalonske evropske demokratske partije (PDeCAT) sastalo se u sedištu stranke u Barseloni ali, kako navodi AP, medju njima nije bilo i Pućdemona za koga se ne zna gde je.

    Raspisivanje izbora jedan je od koraka koje je španska valda preduzela pošto je parlament Katalonije 27. oktobra jednostrano proglasio nezavisnost.

    Stranke imaju rok do 7. novembra da se izjasne da li će i kako izaći na izbore, a 18. novembar je rok za podnošenje lista kandidata.

    Iako bi za separatističke političare učešće na izborima predstavljalo svojevrsno priznanje da je proglašenje nezavisnosti u katalonskom parlamentu bilo samo simbolično, lokalni mediji izbore vide kao jedinu mogućnost za rešavanje krize.

    Čak i katalonski list Ara, koji je naklonjen bloku za nezavisnost, ocenjuje da bi bilo pogrešno da partije koje se zalažu za nezvisnost Katalonije ne učestvuju na izborima.

    Umerena Vangardija piše da je najvažnije da se prevazidju trenutne podele u katalonskom društvu i dodaje da sve strane neizbežno počinju da otkrivaju da nema političkog problema koji se ne može rešiti dijalogom.

    Madridski Pais ocenjuje da su nedeljni protesti pristalica jedinstvene Španije u Barseloni pokazali da je u ovom teškom trenutku u katalonskom društvu „mnogo više pluralizma“ nego što to snage koje se zalažu za nezavisnsot regiona žele da prikažu.

    Katalonski Periodiko piše da su protesti početak izborne kampanje i da bi novi regionalni izbori trebalo da pomognu Kataloniji da prevazidje trenutni zastoj.

    Katalonija je jedan od 17 regiona Španije u kojima se regionalna vlast bira na direktnim izborima.

    Region po španskom ustavu uživa visok stepen autonomije, a španska vlada ima potpunu nadležnost samo u spoljnoj politici, oružanim snagama i fiskalnoj politici.

    Katalonija ima svoj parlament, vladu, predsednika i javni medijski servis i policiju, kao i ovlašćenja u nizu oblasti, od kulture i ekologije, preko saobraćaja, trgovine do komunikacija.

    Vlada ima 12 ministara, regionalna administracija zapošljava više od 26.000 ljudi, dok regionalna policija Moso de eskvadra ima oko 17.000 pripadnika.

    U Parlamentu ima 135 mesta i u dosadašnjem sazivu bilo je zastupljeno šest partija, od kojih se tri zalažu za nezavisnost i imale su ukupno 72 poslanička mesta.

    Na izborima održanim u spetembru 2015, „Zajedno za ‘da'“, koalicija dve partije i jedne nevladine organizacije okupljene oko nezavisnosti Katalonije kao zajedničkog cilja, osvojila je najviše mesta u parlamentu (62), ali ne i apsolutnu većinu. Za formiranje vlade bila im je neophodna podrška antikapitalističke partije narodnog jedinstva CUP, koja se takodje zalaže za nezavisnost i koja je osvojila 10 mesta.

    Druga po jačini u parlamentu Katalonije sa 25 mandata bila je liberalna antinacionalistička Gradjanska partija (Cs), Socijalsitička partija Katalonije imala je 16 mesta a Narodna partija Katalonije, kao regionalna ispostava Narodne partije španskog premijera Marjana Rahoja imala je 11 mesta. Te stranke protive se nezavisnosti Katalonije.

    Levo-zelena koalicija „Katalonija, da, možemo“ imala je 11 mandata u parlamentu. Ta stranka se zalaže za pravo Katalonaca na samoopredeljnje.

     

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com